Čudesne rukotvorine od javora

Vrbas – Više od sedam decenija Đorđije – Đole Pješčić ne razdvaja se od gusala. Prvi put ih je uzeo u ruke, zagudio i zapevao – kao desetogodišnji dečak u rodnom selu Plavno u Crnoj Gori, iznad kanjona Pive, da bi druženje sa tim drevnim instrumentom nastavio i nakon dolaska u Vojvodinu. Posle Drugog svetskog rata, i njegova brojna familija je u „vlakovima bez voznog reda“, zajedno sa hiljadama crnogorskih kolonista, stigla na ove prostore. Sada je, bez sumnje, najstariji aktivni guslar na prostorima srpskih zemalja, ali je istovremeno stekao i reputaciju jednog od najboljih majstora za izradu ovog starog narodnog instrumenta.

Mada je već načeo devetu deceniju života, ovaj vitalni Vrbašanin, krepke duše i uvek vedrog duha, često nastupa na javnim priredbama, učestvuje redovno na smotrama narodnih guslara u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Osvajao je na tim susretima mnoštvo nagrada i priznanja, a među ljubiteljima gusala na svim meridijanima uživa ogromnu popularnost.

S guslama u rukama, odeven u tradicionalnu crnogorsku narodnu nošnju, prokrstario je svet uzduž i popreko, nastupao u Americi, Australiji, Kanadi, u mnogim evropskim zemljama – takoreći bio je rado dočekivan gost srpske dijaspore u svakom kutku zemaljske kugle.

Ni sada ne posustaje, a u pauzama između gostovanja i nastupa vreme ponajviše provodi u svojoj maloj improvizovanoj radionici u porodičnoj kući u Vrbasu gde strpljivo oblikuje trupce od javora i pravi gusle. Pješčić se time bavi već pedesetak godina, a svaki primerak gusala izrađen njegovim rukama svojevrsni je umetnički unikat. Napravio ih je, kaže, do sada preko sto i za svake je odmah našao kupca, a mnoge je i poklonio prijateljima.

– Izrada gusala je vraški težak i složen posao, koji zahteva mnogo drvodeljskog i rezbarskog umeća, ali i kreativnosti. Osnovni materijal je dobro osušeno drvo javorovo, malo uštavljene jagnjeće kože, a umesto konjskih dlaka sada se za strune i na instrumentu i na gudalu koriste tanke najlonske niti. Ako je graditelj vične ruke, dobre gusle s raznolikim motivima mogu da se naprave za dva-tri meseca svakodnevnog rada od po nekoliko sati. Strpljenje je tu pola posla, svaka šara, svaki lik na guslama rezbare se ručno, pa je grešku teško ispraviti – priča za „Politiku“ Đorđije – Đole Pješčić, majstor svog zanata, dodajući da njegove čudesne rukotvorine koštaju od 500 do 1.000 evra, zavisno od složenosti ornamentike.

Svoju ljubav prema ovom drevnom instrumentu i epskoj narodnoj pesmi objašnjava porodičnom tradicijom. Kaže, guslali su njegov otac, deda, pradeda, čukundeda... Jer, pripoveda još, one su vekovima pronosile pesme o viteštvu, o veličanstvenom požrtvovanju za ideale pravde, „časnog krsta i slobode zlatne“.

– Gusle su od pamtiveka čuvale celovitost narodnog bića, čuvale su ponos nacije, hrabrile i sokolile ljude u najtežim trenucima, a iznad svega bdele nad čistotom jezika i lepotom kazivanja. Epska narodna pesma i zvuk gusala učvršćivali su veru, budili snagu za budućnost i nove podvige, oživljavali u svesti potomaka primere slavnih predaka i tako, do današnjih dana, predstavljali neraskidivu nit između prošlosti i budućnosti – objašnjava starina Đole, koji naizust zna najmanje sto epskih i lirskih narodnih pesama, najviše u desetercu, mada često „niz grlo pusti“ i stihove stvarane u osmercu.