Papirne biblioteke moraće da se bore za opstanak

U Velikoj Britaniji se zatvaraju biblioteke pod izgovorom da se smanjuje broj posetilaca. Ljubitelji knjiga u Londonu već su održali mitinge protesta. U Rusiji bibliofili su takođe zabrinuti stanjem knjižnih fondova. Nisu sve biblioteke mogle da se prilagode novom životu sa Internetom, širokim dostupom informacijama i elektronskim knjigama.

Jedan od glavnih razloga za pad popularnosti bilioteka je razvoj ekeltronskog izdavaštva. To su i obični "bukrideri" i mogućnost dostupa literaturi pomoću "smartfona" kojima se sve češće koriste stanovnici velikih gradova.

Ranije je po potrebnu knjigu čitalac išao ili u prodavnicu ili u biblioteku. Ali vremena su se promenila, pretraživnje na Internetu je oprativnije, a ne mora nigde ni da se ide. Uz to u Rusiji samo 20% biblioteka ima izlaz na Internet i po tom pokazatelju teško može da konkuriše čak običnim kafeima, gde često postoji bežična mreža, primećuje glavni urednik lista Savremena biblioteka Ljubov Kazačenkova.

Alternativa biblioteka za čitanje u slobodno vreme sada je mnogo. To je bilo koji Internet-kafe ili kafe gde postoje police sa knjigama – uzmi i čitaj. Sada i u prigradskim vozovima ima knjiga u otvorenom dostupu. To su sve alternativne usluge koje u principu treba da pružaju biblioteke.

Biblioteke su dugo radile bez konkurencije, seoske biblioteke nisu popunjavane godinama, postoje čak takve gde su poslednje novine stigle početkom 90-ih. Sada im je teško da se preorijentišu i adaptiraju za savremene zahteve čitalaca.

Recepti borbe za čitalačku publiku su razni. U Velikoj Britaniji društvene organizacije koje propagiraju čitanje, dobro se finansiraju. Nemačka je u popularizaciji knjiga računala na izdavača. U Rusiji takođe deluje program koji treba da omladini usadi ljubav prema čitanju.

Čak u malim gradovima postoje aktivne biblioteke koje uključuju decu u svoj krug, postepeno ih navikavajući na čitanje, govori Ljubov Kazačenkova.

U tim bibliotekama i klubovima i savremena omladina se sakuplja – oni tamo generišu ideje. Ovi učenici nisu aktivni čitaoci, ali oni tamo dolaze s vremena na vreme i uzimaju nešto da pročitaju. To govori o tome da će oni pre ili kasnije uzeti nešto pametno da čitaju.

Ma koliko se paprine biblioteke trudile, neminovno im preti gubitak čitalaca, negoduju tvroci digitalnih knjiga. Za pet godina broj kupaca elektronskih "bukridera" izjednačiće se sa brojem poklonika štampanih knjiga, prognozira tvorac elektronske biblioteke Maksim Moškov.

Izdavači će početi da propadaju, zatvaraju štamparije i izdavačke kuće. I mi ćemo doći do toga da će ostati samo elektronske knjige i moguće nekakve egzotične, specifične izdavačke kuće koje su u stanju da osiguraju rad u aktualnim uslovima.

Po prognozama Maksima Moškova, štampana knjiga će živeti još desetak godina. Ali većina eksperata je oprezna u ocenama. Po njihovom mišljenju, štampana izdanja će živeti mnogo duže, to je kao prvo nosač informacija koji ne zavisi od struje, kao drugo garant autorskih prava koja tvorci elektronskih biblioteka često zanemaruju.