MMF plaši se nove krize

Visoke cene nafte mogu da provociraju novu krizu svetske ekonomije. Upravo do takvog zaključka može se doći polazeći od izjave direktora MMF. Po mišljenju Kristin Lagard, situacija oko dužničke krize u Evropi u poslednja 3 meseca bitno se poboljšala i sada se pažnja eksperata prebacuje na crno zlato. MMF smatra da u kontekstu rastuće napetosti između Irana i Zapada cene nafte mogu da ponovo dostignu istorijski maksimum.

Od početka tekuće godine kurs ključnih maraka nafte već je skočio za više od 15%. Ipak, po mišljenju Kristin Lagard, to nije granica. Ako obim izvoza iranske sirovine naglo padne, ona može da poskupi još za 20-30%, dostigavši cifru od 160 dolara za barel. To će neminovno imati ozbiljne posledice za globalnu ekonomiju, podvukla je Lagard. Između ostalog, u Rusiji sa ove tačke gledišta ne slažu se svi. Po mišljenju generalnog direktora Centra za pravna i ekonomska istraživanja Mihaila Subotina, mogući nagli skok cena sirovina će imati privremeni karakter i neće izazvati katastrofalne posledice.

Ne msilim da ovaj skok cena može da bude prilično dug. Mislim da su to sve razgovori uoči opasnosti, vezanih za rešenje iranskog problema i za to što svet prilično dosledno srlja u rat sa Iranom. I posledice toga sasvim su nepredvidive.

Ipak za ekonomiju Rusije skok cena energenata mogao bi da izvrši pozitivan uticaj. Takvo mišljenje izrekao je za Glas Rusije analitičar agencije Investkafe Vitalij Mihaljčuk.

Mislim da za Rusiju visoke cene nafte pri tako visokim troškovima za socijalne potrebe i uopšte pri visokim troškovima budžeta u celini pre su pozitivan faktor. Pošto čak prilikom pada cena nafte do 90 dolara za barel, možemo da vidimo deficit ruskog budžeta. A pri tekućim cenama on će biti zatovren u proficitu, što je, smatram, važniji faktor nego opasnost od više inflacije.

Između ostalog, rast cena sirovina ne garantuje uvećanje priliva naftnih dolara u ruski državni budžet: visoka cena nafte može da provocira pad potražnje za ovom sirovinom. Na kraju obim izvoza ruske nafte može da se smanji, pojašnjava generalni direktor Centra za pravna i ekonomska istraživanja Mihail Subotin.

Rusija se nalazi u dvosmiselnom položaju. To je kao kod svakog prodavca robe. Sa jedne strane, potrebno joj je da proda po maksimalnoj ceni, sa druge što je moguće ivše. Ako kod vas cena sa jedne strane skače, prodavcu robe je povoljno. Ali sa druge strane, ako potrošač u Evropi zatvara proizvodnju i pada potražnja za vašom produkcijom, nju počinju da kupuju mnogo manje.

Postoji još jedan razlog zašto nekontrolisani skok cena sirovina može da bude nepovoljan po same zemlje proizvođače nafte. Zemlje potrošači pri takvom scenariju mogu da intenziviraju traganje za alternativnim vidom goriva. Odavno se vode istraživanja u toj oblasti i pojava sličnog proizvoda na masovnom tržištu – a vrlo visoka cena nafte to čini verovatnim – može radikalno da promeni ekonomsku sliku sveta. I da nanese snažan udarac zemljama čija ekonomija je orijentisana na ekspluataciju i izvoz sirovina.