Sećanje na Tonina Gueru

Čovek epohe Preporoda, neukrotivi i željan da obuhvati sve svojim talentom – takav je bio čuveni italijanski filmski dramaturg, pisac, pesnik, slikar i skulptor Tonino Guera.

21. marta u 93. godini Toni Guera je preminuo u malom italijanskom gradiću Penabili, gde je izgradio prostranu kuću i odgajio predivni vrt-muzej zaboravljenog voća...

Čovek epohe Renesanse – tako je Tonina Gueru nazvao njegov bliski drug Jurij Ljubimov: istaknuti ruski reditelj postavio je u moskovskom pozorištu na Taganki predstavu po poemi Guere Med i posvetio ju je 90. rođendanu italijanskog majstora. Ali danas to nije jedino podsećanje na Gueru u Rusiji. Drugačije ne može biti, jer ovde je maestro Guera redovno dolazio od sredine 70-ih godina. Ovde je našao svoju lepšu polovinu, i zatim je čitavog života govorio da je Rus po ženi. A još je stekao mnogo vernih prijatelja koji ga se sada sa ljubavlju i tugom sećaju.

Bukvalno nekoliko dana pre smrti Tonina Gueru posetio je režiser Andrej Hržanovski, koji je u saradnji sa njim napravio predivne animirane filmove, između ostalog po crtežima Federika Felinija i stihovima Aleksandra Puškina. Hržanovski je dovezao u čuveni vrt zaboravljenog voća ogroman žbun kamilice koji Tonino nije stigao da posadi...

Svojim učiteljem Tonina Gueru mogu da smatraju i mnogi studenti Ruskog instituta kinematografije, gde je on, scenarista filmova Felinija i Viskontija, Antonine i De Sike, dobitnik Oskara i Zlatnih palmi u Kanu više puta držao radionice. Na jednoj od njih Guera je primetio: Dobar film je uvek više nego prosto priča koja se priča sa ekrana.

Tonino Guera kaže da veliki režiser osim onih likova koje poklanja, uvek postavlja velika pitanja i može tako da očara da se psotepeno prebacuješ na samog sebe, okrećeš se svojim problemima, koji su skriveni u tebi samom. Svaki čovek koji počinje da pravi film treba da zna: on pravi nešto više nego što je pričanje priče. On mora da ima odgovor ili bar trganje za odgorovima na važna pitanja.

Odgovore na važna pitanja u koautorstvu sa Toninom Guerom tražili su i čuveni majstor autorskog filma Andrej Tarkovski koji je po scenariju svog italijanskog druga snimio film Nostalgija, i režiser Vladimir Naumov, koji je niz godina sarađivao i družio se sa Toninom. Naumov je jednom primetio: ako se običan čovek 80% sastoji od vode, Tonino Guera se 100% sastoji od umetnosti koju je video u svemu.

Oni i Felini su diskutovali gde živi i stvara čovečanstvo, seća se Vladimir Naumov. Felini je govorio – u prestonici, a Guera je govorio – u provinciji. I njegov dokaz se sastojao u tome da on čuje kako tamo kod njega u Penabili, u provinciji, pada sneg...

Život je predivan, govori Tonino Guera i peva pesmu, a zatim dodaje na ruskom – Gotovo!