Virtuelna voda

„Voda i prehrambena bezbednost“ tema je koju je odredila Generalna skupština UN za ovogodišnji Svetski dan vode, koji se prema tradiciji obeležava 22. marta. Agenda se odnosi na sve jer je očuvanje vodenih rezervi ključ za prosperitet čovečanstva u XXI veku.

Dok pijemo jutarnju kafu ne mislimo na to da se tokom uzgoja, prerade i transporta kafe za samo jednu šolju tog pića potroši do 140 litara vode. To je virtuelna voda, prema definiciji moderne nauke. Danas za vodom postoji veća potražnja nego za mnoštvom drugih resursa zajedno, kaže direktor za naučni rad Instituta za probleme vode Ruske akademije nauka Aleksandar Geljfman.

Njene rezerve na Zemlji su izuzetno velike. Ali su mogućnosti njihovog korišćenja jako ograničene. Pre svega zbog prirodnih činilaca uključujući i one ekonomske. Očigledan je manjak vode. Tome doprinosi i razvoj svetske ekonomije i demografska „eksplozija“ 

Jedna od najvećih reka na svetu Hoangho stiže do okeana samo tri nedelje u godini. U ostalom periodu njenu vodu za svoje potrebe vade stanovnici Kine. Postoje regioni gde je situacija još kritičnija. Na primer teritorija Afrike, koja čini više od 13 odsto svetskih kopnenih površina, ima samo jedan odsto pitke vode.

Rusija se smatra drugom državom na svetu koja ima najveće rezerve vode. Na prvom mestu je Brazil. Ali je to bogatstvo nejednako raspoređeno po ruskoj teritoriji. U periodu nižeg vodostaja u rekama na velikim površinama koje uključuju centar i jug evropskog dela Rusije, jug Urala, Sibira i Severnog Kavkaza, nastaje nedostatak vode.

Stručnjaci pružaju čak tri perspektivne prognoze. Optimističnu, srednju i pesimističnu. Prema ovoj poslednjoj za nekoliko decenija u evropskom delu Rusije, kao i u celom svetu, nastaće kriza vode. Nije isključeno da će voda do tada postati skuplja od benzina. Šta da se radi? Evo jedne od mogućih opcija. Ruske reke, pogotovo u Sibiru, teku u pravcu meridijana. Zato bi ih trebalo povezati kanalima po paralelama. Osim toga mogao bi se izgraditi cevovod za transport vode iz Bajkalskog jezera, koje sadrži 20 odsto svetskih rezervi pitke vode, u evropski deo Rusije.

Danas sve više dobija na značaju i pitanje pročišćavanja vode, od koje 20 odsto nije za piće. Uz to, jezera koja se nalaze na velikoj nadmorskoj visini u Alpima zagađena su isto toliko koliko i ona u ravnicama. Krive su padavine koje sadrže toksične supstance. Strategijom Rusije za vodu do 2020. predviđeno je, između ostalog, višestruko povećanje kazni za preduzeća koja zagađuju vode.

Zadatak svakog čoveka na planeti jeste da se sa velikom pažnjom odnosi prema vodama. U proseku najviše vode troše Nemsi i Amerikanci, 295 i 180 liatara dnevno.