Ruski odgovor na štit

 Predsednik Dmitrij Medvedev poručio da Rusija priprema odgovor na antiraketni štit SAD i NATO-a. Rusija do 2018. godine treba da bude potpuno u mogućnosti da odgovori, kaže Medvedev.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je pristupilo realizaciji vojno-tehničkih mera kako bi pariralo planovima protivraketne odbrane SAD i NATO-a, a ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavio je da bi Rusija trebalo da bude spremna da odgovori na američki antiraketni štit u Evropi do 2017-2018. godine.

Predsednik Medvedev se obraća Kolegijumu Ministarstva odbrane

Pošto NATO i Rusija nisu postigle sporazum o saradnji, Medvedev je zatražio garancije od SAD da njegova zemlja neće biti na meti budućeg štita.

Medvedev je čak zapretio da će ruski nuklearni projektili biti okrenuti ka štitu ukoliko sporazum ne bude postignut.

"Rusija do 2017-2018. treba da bude potpuno u mogućnosti da odgovori", rekao je Medvedev, dodajući da Moskva ne zatvara vrata komunikaciji, ali da joj je "nužna priprema za izmenjenu situaciju", preneo je Itar-Tas.

Na proširenoj sednici Kolegijuma Ministarstva odbrane, ruski predsednik je rekao da se Rusija neće olako saglasiti sa programom kao što je štit, "koji će za relativno kratak period – pet, šest, možda osam godina, moći da oslabi ruski potencijal odvraćanja.

Medvedev je saopštio da je Rusija preduzela više mera, a na deo njih podsetio Itar-Tas u izveštaju sa Kolegijuma: radarska stanica u Kalinjingradu je stavljena u borbenu pripravnost, pojačana je zaštita objekata strateških nuklearnih snaga, pripremaju se mera za uništavanje sistema protivraketne odbrane.

Osavremenjavaju se strateške balističke rakete novim sistemima neutralisanja protivraketne odbrane i efikasnim punjenjem, a ako to bude nedovoljno, Rusija će razmestiti na zapadu i jugu zemlje moderne udarne sisteme naoružanja, dodala je agencija.

Jedan od takvih poteza treba da bude i instaliranje raketnog sistema "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti.

Medvedev je, takođe, zadržao pravo da Rusija odustane od daljih koraka u oblasti razoružanja i, u skladu s tim, kontrole nad oružjem, kao i da istupi iz rusko-američkog Sporazuma o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

Ministar Anatolij Serdjukov rekao je da se komplikuje situacija koja se stvara oko protivraketnih planova SAD i NATO-a, dodajući da je "Ministarstvo odbrane pristupilo realizaciji vojno-tehničkih mera koje je odobrio predsednik Rusije".

Serdjukov je, pri tom, najavio održavanje međunarodne konferencije o protivraketnoj odbrani u Moskvi 3. i 4. maja, na kojoj će biti dodatno razjašnjena ruska pozicija.

Rusija traži od SAD pravne garancije da sistem protivraketne odbrane koji se formira neće biti usmeren protiv Moskve, što Vašington odbija, pružajući usmena uveravanja.

Ministar odbrane je na sednici saopštio i da su u Ratnom vazduhoplovstvu danas na borbeno dežurstvo raspoređena tri puka protivavionskih raketnih sistema "S-400", kao i da je počelo testiranje novog radarskog sistema za upozoravanje na raketni napad u Irkutsku.

Prema rečima Serdjukova, poslednjih decenija proširio se spektar pretnji po vojnu bezbednost Rusije, "pojavili su se novi centri moći, koji pretenduju na regionalno liderstvo, kao i izvori vojno-političke napetosti za Rusiju".

"U tim uslovima, oružane snage treba da budu spremne da osiguraju vojnu bezbednost za Rusiju pri najnepovoljnijem razvoju stanja za našu zemlju", dodao je ruski ministar odbrane.

Ističući da je jedan od važnih aspekata aktivnosti Ministarstva odbrane međunarodna vojna saradnja, Serdjukov je rekao da je "povećan intenzitet kontakata Rusije i NATO-a" i najavio da će ove godine Rusija i NATO održati više od 100 zajedničkih manifestacija na različitom nivou.