Iznenađenja iz Ruskog muzičkog arhiva

Zvezde akademske izvođačke umetnosti dolaze u martu u Rusiju. Italijanske operske znamenitosti Sesilija Bartoli i Fabio Andreoti - "novi Pavaroti", kako ga nazivaju, legendarni japanski bubnjar Jamato, francuski violinista Rene Kapiuson, i na kraju bečki orkestar Štraus.

Sesilija Bartoli će, osim Moskve i Sankt Peterburga, posetiti i glavni grad povolžke republike Tatarstan - Kazan. Čuvena operska diva ima priliku da napuni svoj istraživački prtljag, koji je povezan sa potražnjom i proučavanjem dela starih italijanskih majstora, čija dela ona sama obrađuje. Mnogo italijanskih operskih kompozitora 18-19 veka, je dolazilo u Sankt Peterburgu i radilo. Njihovi rezultati se još uvek čuvaju u muzičkim arhivama gradova.

Maestro Valerij Gergijev je podnio inicijativu da se stvori fonoteka u Marinskom teatru, na osnovu ovih arhiva. Sesilija Bartoli je u znak zahvalnosti za sećanje svojih sunarodnika, zajedno sa Gergijevim učestvovala u dobrotvornom koncertu za podršku biblioteci. U programu «Sacrificium» (“Žrtva“), Sesilija Bartoli nastupa u Moskvi 24. marta u pratnji Ciriškog kamernog orkestra. Istog dana u prestonici će državni Simfonijski orkestar Rusije nastupati sa novim glavnim dirigentom Vladimirom Jurovskim i eminentnim francuskim violinistom Reneom Kapiusonom kao solistom.

Maestro Vladimir Jurovski, čija karijera je počela veoma uspešno da se razvija u Evropi, pre šest meseci postao je šef dirigent Državnog Simfonijskog orkestra Rusije. U ovoj poseti, odlučio je da slušaocima predstavi treću "herojsku" simfoniju Betovena u redakciji Malera komentarišući svoj izbor na sledeći način:

„ Činjenica je da ovo delo ima veoma zanimljivu istoriju u Rusiji. Maler je 1902. godine u Sankt Peterburgu dirigovao u orkestru Marinskog teatra, i orkestarsku verziju svoje redakcije je ostavio u biblioteci teatra koju je upravo počeo da stvara. On je završio kada je bio šef dirigent orkestra u Njujorku. Ova izmenjena Malerova verzija se raširila po Rusiji. A muzičari, ne znajući, nastavili su i u sovjetsko vreme da je izvode. Dakle, ruska, rekao bih, rusko-sovjetska tradicija izvođenja Betovena se zapravo zasniva na školi Malera. Ovde u Rusiji, iza gvozdene zavese, sačuvala se tradicija izvođenja Betovena, koja se bila izgubila na Zapadu: u Nemačkoj, posebno, zbog nacista. Većina umetnika koji su bili jevrejskog porekla, otišli su za Ameriku. Pošto sam bio prvi koji je ponovo izveo "Herojsku" simfoniju u ovoj verziji u Evropi - u Londonu, a zatim na turneji po Nemačkoj i Parizu, ja sam rezervisao za sebe mesto prvog izvođača u ovoj verziji i u Rusiji."