ECB smatra da je kriza prošla

Teška faza evropske dužničke krize je prošla. Ovu izjavu je u intervjuu za nemačke novine Bilt dao predsednik Evropske centralne banke (ECB). Mario Dragi je uveren da najnoviji makroekonomski podaci ukazuju na stabilizaciju situacije u Evropi.

Mario Dragi je priznao da se u jesen prošle godine evrozona zaista nalazila u krajnje teškoj situaciji, a njen bankarski sistem je bio na ivici još jedne u nizu kriza likvidnosti. Međutim, sad je takva opasnost praktično minula. Po mišljenju analitičara, optimistička izjava predsednika ECB je povezana s tim što se situacija u finansijskom sektoru u Evropi u poslednje vreme znatno poboljšala. Pre svega, zahvaljujući tome što je nedavno Evropska centralna banka izdvojila kreditnim organizacijama u regionu pozajmice s olakšicama u ukupnom iznosu od oko 530 milijardi evra. Situaciju komentariše šef katedre za evropske integracije MDIMO Olga Butorina.

„Već u martu ove godine, posle još jedne operacije velikog izdvajanja novčanih sredstava potražnja bankarskog sistema za finansijama Evropske centralne banke je očigledno počela da opada. Pre bukvalno nekoliko dana Evropska centralna banka je čak izvršila operaciju apsorbovanja viška novčanih sredstava koja se nalaze u bankarskom udruženju. Očigledno, to je dalo osnova Mariju Dragiju da govori o tome da je ono najgore u krizi u evrozoni prošlo.“

Ali, ni iz daleka ne dele svi stručnjaci optimizam predsednika ECB. Neki smatraju da je još jedna u nizu porcija materijalne pomoći rešila problem samo u kratkoročnoj perspektivi. Po mišljenju rukovodioca Centra za novčano-kreditne i devizno-finansijske probleme Instituta za Evropu RAN Anatolija Bažana, situacija u Evropi još uvek ostaje teška u celini.

„Naravno, nastupila je pauza za izvesno vreme, zato što se izdvajaju krediti i na neki način je jak požar ugašen. Međutim, u dugoročnoj perspektivi, ipak smatram da problem neće biti rešen i da će tinjati.“

Mario Dragi delimično priznaje da određeni rizici za evropsku ekonomiju ostaju. Među njima je značajan porast cena nafte, kao i relativno mali porast BDP evropskih zemalja. Po mišljenju Olge Butorine, ovo poslednje može da izazove krajnje negativne posledice po obične građane.

 „Naravno, rizici ostaju, i glavni od ovih rizika je vrlo spor rast BDP u zoni evra. U poslednjem kvartalu protekle godine ova cifra je iznosila samo 0,7 %, a u prethodnim kvartalima je bila oko jednog procenta. A bez porasta ekonomije nije moguće smanjiti nezaposlenost.“

Jedan od puteva rešavanja ekonomskih problema u zoni evra, po mišljenju stručnjaka, može predstavljati povećanje budžeta evropskog stabilizacionog fonda. Ovo pitanje će ministri finansija EU razmotriti sledeće nedelje u Kopenhagenu. Pretpostavlja se da će zahvaljujući zemljama koje ne ulaze u Evropsku uniju stabilizacioni fond biti povećan s 500 na 940 milijardi evra. Uostalom, po mišljenju Olge Butorine, evropski činovnici ovaj korak preduzimaju isključivo kako bi umirili učesnike na finansijskom tržištu.

 „Povećanje stabilizacionih fondova se uvek pre svega preduzima radi rešavanja problema koji nastaju na tržištu zbog psiholoških razloga. To je davnašnji manevar, koji su primenjivale najrazličitije zemlje i regioni sveta. Tako da mislim da ova sredstva nisu toliko potrebna za pomoć nastradalim zemljama koliko zbog toga da bi se pokazalo da je obim rezervi vrlo značajan, čak i za spasavanje velikih ekonomija, kakva je ekonomija evrozone. I slične mere, po pravilu deluju umirujuće.“

Čak i ako situacija primora Evropljane da „otpečate“ finansijske rezerve, teško da će problem biti rešen u potpunosti. Jer, u suštini, zemlje koje budu dobile pomoć, samo će povećati ukupan iznos svog duga, smatra rukovodilac Centra za novčano-kreditne i devizno-finansijske probleme Instituta za Evropu RAN Anatolije Bažan.

„Novac koji se daje je u suštini zajam, to je kredit. Problem se ne rešava globalno. Dug se u suštini ne smanjuje.“

Bilo kako bilo, stručnjaci su jedinstvni u mišljenju da će se u najskorije vreme u Evropi nastaviti stabilizacija situacije. Međutim, čim nastupi vreme da neka od problematičnih zemalja evrozone treba da vrati zajam, sve može početi da se odvija po grčkom scenariju. Usled toga će se zona jedinstvene evropske valute ponovo naći na ivici raspada.