Rusija emituje evrobondove

Rusija se vraća na tržište evropskih obligacija. Po podacima lista Komersant, evrobodnovi će biti nominovani u američkim dolarima i objavljeni u tri emisije sa uobičajenim u međunarodnoj praksi rokovima od 5, 10 i 30 godina. Planira se da obim zajma Rusije na globalnom kreditnom tržištu neće premašiti 7 milijardi dolara planiranih u budžetu.

U tradicionalnom poimanju evrobondovi predstavljaju obligacije emitovane u stranoj valuti i razmeštene među stranim investitorima. Velike ruske kompanije i državne strukture vrlo često pribegavaju ovom instrumentu spoljnog pozajmljivanja. Ruska vlada je poslednji put razmeštala evrobondove nominovane u dolarima 2010. godine. Obim emisije tada je izneo oko pet i po milijardi dolara – tako mnogo preko evroobligacija Rusija ranije nije pozajmljivala. Ipak sada će Moskva obnoviti ovaj rekord. Po mišljenju analitičara razlog zbog kojeg je vlada rešila ponovo da izađe na globalno kreditno tržište sastoji se u neophodnosti finansiranja deficita državnog budžeta. Tako smatra satriji analitičar Investkafea Anton Safonov.

Pre svega to je neophodno kako bi se finansirao deficit budžeta koji se očekuje na nivou od 1,5% unutrašnjeg bruto proizvoda. I on se može finansirati ili ako se uveća državni dug, tačnije ako se razmeste evroobligacije ili rubaljske obligacije. Ili da se finasira iz fondova – ili rezervnog fonda, ili fonda blagostanja. Pri tome predstavnici vlade više puta su izjavljivali da planiraju da dovedu obim rezervnog fonda do nivoa od oko 4 bilona rubalja, a sada je u njemu oko 1,8 biliona. Sredstva iz fonda nacionalnog blagostanja nije poželjno trošiti. Ispada da ostaje jedini put za finansiranje deficita budžeta – to je emitovanje evroobligacija.

Između ostalog, ne dele svi takvu tačku gledišta. Po mišljenju glavnog naučnog saradnika Ekonomskog instituta RAN Borisa Hejfeca, sada potreba da se uveća spoljni državni dug u Rusiji praktično ne psotoji. Međutim neki eksperti smatraju emisiju evrobondova od strane ruskog ministarstva finansija vrlo logičnom. Sada se situacija na svetskom kreditnom tržištu stabilizovala, zato Rusija može da se osigura i da pozajmi sredstva. U protivnom, ako kreditni rizici počnu da rastu ili počne pad cena nafte, zemlja će morati da pozajmljuje kapital po višim stopama.

Osim privlačenja „jeftinog“ novca ruska vlada paralelno sa tim ispunjava i dugoročni zadatak jačanja svojih pozicija kao punopravnog učesnika svetskih finansijskih tržišta.

Korist od razmeštanja ruskih evrobondova će imati i velike nacionalne kompanije, koje često pribegavaju tržištu spoljnih zajmova. Pošto ministarstvo finansija razmesti hartije, ruske kompaniej će jednostavnije određivati stope prilikom emitovanja novih evroobligacija.