Imidž važniji od demokratije

14 evropskih zemalja je, po podacima PSSE učestvovalo u stvaranju tajnih zatvora u SAD. Međutim, samo u jednoj od njih su se odlučili da stvar dovedu do suda. Bivši šef poljske obaveštajne službe Zbignjev Sementkovski je optužen zbog organizacije na teritoriji zemlje nezakonitog zatvora CIA. Slična optužnica može biti podignuta i protiv bivšeg premijera Lešeka Milera. U drugim zemljama EU je ovo pitanje uspešno ignorisano.

Evropa ne voli da iznosi pred ljude svoj prljav veš, objašnjava stručnjak Centra za političku konjunkturu Rusije Evgenija Vojko.

Lideri zemalja Evropske unije se pozicioniraju kao političari, koji se posebno osetljivo odnose prema problemu prava i sloboda čoveka. Po pravilu, to je upravo ono što zahtevaju od drugih država. Zato bi za zemlje EU bio poraz njihovog imidža da objave informacije o zatvorima CIA. Tim pre ako se ima u vidu da Evropi trenutno ne cvetaju ruže.

Zapravo, sam problem EU više ne može da ignoriše. Podaci o tome da su u Evropi bili locirani tajni zatvori CIA u kojima su nezakonito držani, a ponekad i mučeni ljudi osumnjičeni za terorizam, nisu se pojavili juče. Njihovo postojanje je još u septembru 2006. godine potvrdio predsednik SAD Džordž Buš. Sad su udeo javnosti postale konkretne adrese, između ostalog, u Litvaniji, Rumuniji i Poljskoj. Poznati su aerodromi u Finskoj, Danskoj i Norveškoj koji su učestvovali u prevozu zatočenika CIA. Samo u Litvaniji je došlo do istraživanja pred suđenje, a Skandinavci ga još nisu ni započeli. I jedino je Poljska priznala svoje veze s CIA.

Komentari poljskog političkog analitičara Zigmunda Đenčolovskog.

Naravno, zbunjeni smo u nagađanjima. To je bilo procurivanje informacija iz javnog tužilaštva. I jasno nam je da se ovakva procurivanja organizuju zbog nekih političkih razloga. Priča vezana za zatvor CIA u Poljskoj je izazvala negodovanje u društvu. Jasno je da su Sjedinjene Države naš saveznik, ali dati savezniku mogućnost da muči svoje sužnje na teritoriji naše zemlje je za veliki deo poljskog društva neprihvatljivo. S druge strane, prašina koja se digla u vezi s ovim procesom može predstavljati pokušaj vladajuće stranke „Građanska platforma“ da sakrije druge nepoželjne događaje, tačnije, reformu penzionog sistema.

Istraga ovog predmeta u Poljskoj se odugovlači još od 2008. godine – obaveštajna služba baš nerado deli informacije s drugima. Zato nema smisla nadati se brzom završetku procesa. Međutim, Varšava više neće odustati od ovog procesa, ali teško da će ovi procesi poslužiti kao presedan za druge zemlje. Pitanje sopstvenog imidža će za Evropu, najverovatnije biti važnije od demokratskih vrednosti.