Džejms Kemeron: ispred je kosmos

Pre svega dva dana sam je stigao do „dna sveta“ dostigavši najdublju tačku zemlje – Marijansku udolinu, a već se obreo u Moskvi kako bi po drugi put krenuo u plovidbu svojim „Titanikom“, u novoj verziji 3D. „Verujem da će za gledoce to biti nova avantura, novo iskustvo osećaja,“ uveren je poznati holivudski režiser Džejms Kemeron.

12 godina je „Titanik“ držao zvanje najisplativijeg filma u istoriji kinematografa! I ovaj rekord je potukao tek film „Avatar“, takođe Kemeronov. „Nisam mogao ni da zamislim da će „Titanik“ tako dugo živeti, da će ga televizijski kanali u svetu ponovo i ponovo prikazivati,“ – priznaje filmski režiser. Po njegovom mišljenju, upravo istinita priča o nesreći legendarnog morskog lanera je učinila da film postane klasika. „Kad sam shvatio da interesovanje za njega ne jenjava poželeo sam da ga stvorim ponovo, jer „Titanik“ je pravljen za veliki ekran. Recimo još preciznije, želeo sam da ga napravim onakvim kakvim bih ga napravio da sam u to vreme imao 3D-tehnologiju. Ubeđen sam da film pre svega treba da izazove emocije i nadam se da će ruski gledalac novu varijantu oceniti kao niko drugi, - nada se Kemeron. – Tim pre što je Rusija zemlja u kojoj je 3D dočekano s oduševljenjem.“

Odnosi između najisplativijeg režisera današnjice i Rusije su specifični. I sadašnji dolazak Kemerona u Moskvu, odmah nakon pogružavanja u Marijansku udolinu, dok se još nisu ohladili utisci od ove grandiozne avanture, verovatno se može smatrati još jednim komplimentom koji je upućen Rusima. Uostalom, i sam režiser ovo potvrđuje...

Znate, dok sam radio na „Titaniku“ samo su mi tri ili četiri podmornice u to vreme omogućavale da se spustim na dubinu na koju je brod potonuo. Ove mogućnosti su postojale u Rusiji, - seća se Kemeron. – I ovde, u Moskvi mi je data ta mogućnost. Radio sam s grupom koja se bavila naučnim programom za izradu aparata za ispitivanja na velikoj dubini. I ovi ljudi su postali moji bliski prijatelji. Oko 9 meseci sam proveo na brodu „Akademik Mstislav Keldiš“ i između ostalog, uz pomoć aparata „Mir“ spuštali smo se na dubinu od četiri, pa čak i pet hiljada metara. U suštini, moje sadašnje pogružavanje u Marijansku udolinu je nastavak istraživanja koji su tada započeta u Rusiji. I „Titanik“ je stvoren zahvaljujući ovim pogružavanjima. Odlično sam svestan koliko su za mene važna tehnička dostignuća Rusije! Kako su ona uticala na moj rad, na moje težnje i buduća istraživanja!

Tada, 1995. godine, na aparatu „Mir“ Kemeron se 12 puta spuštao do „Titanika“ koji je potonuo. Kasnije, 2010. godine pogružavao se na dno najdubljeg na svetu sibirskog jezera Bajkal – i to na svoj rođendan, podarivši sebi 4,5 sata ispod vode. Istraživač priznaje da je to bilo specijalno ronjenje – ništa slično nikad ranije nije video. I usledio je novi vrh, tačnije, udolina: sam na dubini od 11 hiljada metara pod vodom, u tesnom ronilačkom zvonu, samo sad već s 3D kamerom.

Pokreće me radoznalost, - priznaje režiser. – Idem prema cilju i trudim se da savladavam poteškoće. Sviđa mi se da učestvujem u projektima u kojima  mogu da učinim ono što ljudi nekada nisu mogli. To je naučno interesovanje. U koledžu sam morao da biram između nauke i umetnosti. Godinu dana sam proučavao fiziku i matematiku, a zatim sam se odlučio za umetničko obrazovanje, ali sam u izvesnom trenutku shvatio da žeđ za spoznajom odnosi prevagu. Na kraju mi je ona omogućila da vidim ono što niko nije video ranije. Iz ovoga proističe moja želja da idem na sva ova ronjenja. Naravno, mi ne prosto da se pogružavamo, snimamo ove dubine u 3D. I sad, u toku poslednjeg pogružavanja otkrio sam neke nove vrste morskih stanovnika, i naučnici su već potvrdili da takvo nešto još nisu videli.

Sliku koja se pojavila pred njim kao Bezdan Čelendžera Kemeron je uporedio s pejzažima na Mesecu i priznao je da se nigde nije osećao tako dobro kao daleko od čovečanstva. Ipak, upravo njega nije zaboravljao, jer jedan od ciljeva ekspedicije je da pokaže ljudima ono što u 21. veku još uvek ostaje tajna. „I naravno, nije stvar u adrenalinu, - tvrdi neumorni istraživač. – Ja ne rizikujem zbog rizika – imam petoro dece i treba da ih izvedem na put! Na sebe preuzimam samo opravdan, dobro proračunat rizik, radi onoga što je za mene važno, što je neophodno za ostvarenje mojih zamisli. I svoj istraživački rad smatram važnom i dugoročnom misijom: treba da nastavimo s izučavanjem prirode okeana da ga ne bismo upropastili.Jer, mi ga pre svega posmatramo kao izvor hrane i posudu za otpatke, a to je čitav svet, koji smo do sada vrlo malo proučili.“

A šta je ispred?... „A ispred je kosmos, - uveren je filmski režiser i istraživač, - tamo ima toliko neistraženog...“