Nezaposlena Evropa

Situacija oko nezaposlenosti u Evropi pogoršavaće se, smatraju eksperti koje je anketirao Glas Rusije. Po njihovim rečima, februarski podaci Evropskog zavoda za statistiku govore o neuspehu napora vlasti zone evra u borbi protiv krize.

Evropski zavod za statistiku saopštio je o novom negativnom rekordu zemalja članica zone evra. Nivo nezaposlenosti iznosi preko 17 miliona ljudi. Eksperti ističu da se pokazatelji razilaze sa nedavnim optimističkim saopštenjima Evropske CB o početku izlaska iz krize. Evropa tek sada stupa u najteži period, smatra bankarski analitičar Roman Andrejev.

To je očigledno svedočanstvo da se mere koje se preduzimaju za sada ne nailaze na odaziv u socijalnoj sferi. I to je logično. Vlasti čine grešku, pokušavajući da finansiraju uglavnom banke, nadajući se da će one kreditirati preduzeća, mali i srednji biznis, što će omogućiti da kompanije uzimaju ljude na posao. Ali u Evropi kriza tek počinje, kompanije tek sada počinju da smanjuju troškove i personal. Tkođe praktično sve zemlje EU preduzele su mere strogog regulisanja budžeta. A to znači otpuštanje ljudi iz državnih struktura. I cifre nezaposlenosti, nažalost, uvećavaće se.

Prema rezultatima za mart u zoni evra indeks poslovne aktivnosti pao je ispod psihološke granice od 50 tačaka. U suštini to je začarani krug i za sada vlasti zone evra i EU u celini ne mogu da ga prekinu. To što vlada zone evra pokušava da finansira banke, to je dobro. Ali realni uticaj na socijalno-ekonomske procese to neće imati. Da, banke će biti stabilnije. Ali one neće davati novac dalje u ekonomiju, neće kreditirati. Podaci po prihodima i rashodima stanovništva ukazuju na to da ljudi sve više uzimaju iz svoje štednje, pri tome smanjujući troškove. A prihoda skoro da nema – običan evropljanin siromaši, smatra Roman Andrejev.

Ipak najveći problem čak nije u porastu nezaposlenosti, smatraju eksperti, već u njenoj strukturi. Bez posla u Evropi sve češće ostaju mladi – jučerašnji diplomci univerziteta i koledža. Najstrašnije cifre su u Španiji i Grčkoj. Polovina lokalne omladine nije zaposlena, znači mladi ne mogu da kupe nove stanove, što će još više udariti po tržištu nekratnina, jednom od pokretača ekonomije. Ova situacija može da provocira socijalni jaz, istakao je u intervjuu za Glas Rusije vodeći sociolog istraživačkog holdinga RomIr Igor Berezin.

Najblaža negativna posledica je uvećanje procenta mladih koji nastavljaju da žive sa svojim roditeljima posle 25-30 godina faktički kao lenjivci. Uvećava se starosna granica za sklapanje braka, rođenje prvog deteta. Drugo, zbog velike količine slobodnog vremena u glavama se pojavljuju bube – počinje trganje za spoljnim neprijateljem, onim koji je uzeo ova radna mesta. I ovde, naravno, povoljna je osnova za svakakve nacionaliste.

Eksperti ističu da čak tri godine bez posla dovoljno je da se izgube osnovne profesionalne navike. A za mlade koji nemaju iskustvo, to jednostavno može da označi kraj nade da se ikada nađe posao.