Kraj „letećeg Japanca“

„Leteći Japanac“ se oprostio od ovoga sveta. Obalska čuvarska služba SAD je pucala u japanski brod bez posade, koji se kretao nekontrolisano približavajući se obali Aljaske. A ekolozi upozoravaju: Do priobalja SAD i Kanade plovi preko milion tona smeća od kojeg je prošlogodišnji cunami očistio japansku obalu.

Japanski ribarski brod „Maru“ („Sreća“) otkriven je u blizini kanadske obale još u martu. Tada su predstavnici priobalne čuvarske službe upozorili da traler bez vlasnika treba hitno odšlepati u neku luku ili potopiti: on ometa plovidbu.

Vlasnik „Marua“ je pronađen, ali se on odrekao svoje „Sreće“. Kako se ispostavilo, brod je bio već pripremljen za utilizaciju (na brodu čak nije ostalo ni gorivo). Neočekivano se u priču umešao kanadski brod “Bernice C”. Očekivalo se da će Kanađani odšlepati „Maru“ na obalu. Međutim, to se nije dogodilo, a japanski traler je potopljen.

Podsetićemo da su 11. marta 2011. godine severoistok Japana zadesili podzemni udari jačine 9 stepeni. Nesreća koja je dobila naziv Velikog istočnog zemljotresa izazvala je cunami visine do 40 metara. U prirodnoj nepogodi poginulo je i netragom nestalo preko 19 hiljada ljudi. Uništeno je ili oštećeno skoro 380 hiljada kuća.

Talas cunamija je odneo od japanske obale i brod „Maru“. Međutim, stručnjaci upozoravaju: brod je samo „pionir“. Prošlogodišnja nesreća je izazvala pravi „talas smeća“. Milioni tona krhotina šuta, automobila, frižidera, televizora, kao i sitnijih predmeta koji su dospeli u Tihi okean, lagano, ali nepovratno se približavaju tuđoj obali. Po proračunima naučnika, glavna masa krhotina će doći do obale Severne Amerike 2013. godine.

Neki se plaše radioaktivne zaraze obale. Podsetićemo da su zemljotres i cunami u Japanu izazvali nesreću u procurivanje radijacije na nuklearci „Fukušima-1“. Tako da deo smeća, koje su talasi odneli iz ovog regiona može izazvati popriličnu zaprljanost. Istovremeno, većina ekologa smatra da glavna opasnost uopšte ne potiče od krhotina koje plutaju. Svoj „prljavi posao“ već su obavili otpaci radioaktivne vode dospevši iz „Fukušime“ u okean, smatra stručnjak Fonda za divlju prirodu Konstantin Zagurovski.

„Ukoliko je smeće iz kraja oko Fukušima postoji velika verovatnoća da ima radioaktivnih elemenata. Druga je stvar što ovde problem ipak nije u ovim komadima kuća ili vozila. Problem je stalno izbacivanje u more radioaktivne vode koja je hladila reaktor. Ona se postepeno akumulira. I sve to lagano dolazi do nas kao konačnih potrošača morskih proizvoda, konačne karike u nizu ishrane. A smeće u moru je veoma velik i bolan problem. To je toksičan uticaj na okean, na njegove stanovnike.“

Vlasti SAD se u međuvremenu spremaju za rešavanje problema. Verovatnoću da ka obali krenu i radioaktivne materije, stručnjaci ocenjuju kao minimalnu: većina krhotina se našla u okeanu pre procurivanja radijacije na „Fukušimi“. Vlasti priobalnih regiona već sad podsećaju: kad počnu radovi na čišćenju priobalja biće potrebno ispoljavanje izuzetne delikatnosti. U smeću se mogu naći stvari koje su nekome pripadale. Njih treba registrovati, ili ukoliko bude postojala takva mogućnost, vratiti vlasnicima.