Tragedija kod grada Smolensk - dve godine posle

Avionska nesreća u kojoj je poginuo poljski predsednik 10.aprila 2010 godine kod grada Smolenska, rastužila je Ruse, izazvala duboku tugu u srcima i saučešće sa porodicama poginulih i svim građanima Poljske.

-Misli o toj tragediji do danas, cepaju moju dušu, priznaje Natalija Lebedeva, čuveni istoričar, nosilac 3 visoke poljske nagrade, uključujući i „Oficirski krst za zasluge“.

„ Bezuslovno, to je bilo užasno potresno za mene, jer su poginuli meni bliski ljudi, koji su bili u tom avionu - bliski ne samo po profesiji, već i dobri prijatelji. Božena Lojek, šefica oragnizacije Savez porodica, čiji su rođaci bili streljani u Katinjskoj šumi proleća 1940. godine. Andžej Pševoznjak, šef Saveta očuvanja uspomene, borbe i mučeništva. On, kao i ja, napisao je članak o tragediji  Katinj, za knjigu o belim i crnim flekama u našoj zajedničkoj istoriji. Još 7.aprila smo se sreli, razgovarali o našim novim planovima, a tri dana kasnije, sve je nestalo.

U vreme velike žalosti, bila sam u Varšavi, ne prestajući da pratim situaciju preko televizora, gledala ceremonije opraštanja sa poginulima, prebacivala sa kanala na kanal- i nisam čula ni jednu ružnu reč na račun Rusije! Naprotiv, poljaci su tada visoko ocenili iskreno, duboko saučešće u bolu koji su oni osećali.

Tokom sahrane predsednika Leha Kačinjskog i njegove supruge Marije, bio je prisutan Dmitrij Medvedev- to je takođe primetilo poljsko društvo, jer je malo ko iz Evrope ili Amrike tada doleteo u Krakov: vazdušni prostor nad Evropom je tada bio zatvoren zbog oblaka pepela iz vulkana na Islandu.

O tragediji od pre dve godine, govori Boris Šmeljov, direktor Centra političkih istrživanja u Moskvi:

„U Moskvi je tokom dana žalosti, u ambasadi Republike Poljske u Rusiji, bilo mnogo cveća, ljudi su palili sveće i kandila, njih su donosili moskovljani, duboko potreseni tragedijom, pogibijom građana Poljske, među kojima je bio i predsednik Leh Kačinjski. Događaji su mogli imati mnogo ishoda, jer su  odnosi između Rusije i Poljske, tokom minulih decenija, pa i stoleća, postali nalik na „minsko polje“, gde je svaki nepravilni korak mogao dovesti do nekih novih nevolja.Ali, hvala Bogu, to se nije dogodilo, naprotiv, krenuo je proces normalizacije rusko-poljskih odnosa, što se može samo pozdraviti. Uvažavanje, pragmatizam, traženje kompromisa za svaki mogući problem- to je osnova na kojoj se mogu stvarati dobrosusedski odnosi Rusije i Poljske, u interesima naroda obe države. Mislim da je taj cilj potpuno izvodljiv“,- podvukao je Boris Šmeljov, rukovodilac Centra političkih istraživanja iz Moskve.