Severnokorejski satelit – odgovor na rat u Libiji

Iduće nedelje će Severna Koreja postati glavna vest u medijima. Za 12-16. april planirano je lansiranje satelita „Kvanmenson-3“ („Blistava zvezda-3“), organizovano povodom 100-godišnjice Kim Il Sunga. Ukoliko ona protekne uspešno KNDR će se izjednačiti s državama koje poseduju strateško raketno-nuklearno oružje – SAD, Rusijom, KNR, Velikom Britanijom i Francuskom.

Startni kompleks su prošle nedelje posetili inostrani novinari, koji su saopštili da se raketa „Inha-3“ („Mlečni put-3“) nalazi u potpunoj gotovosti na startnom poligonu i nakon točenja goriva biće spremna za lansiranje. Činovnik iz pratnje je saopštio da će posle izvođenja u orbitu satelit koji Pjongjang naziva metereološkim iz kosmosa u ceo svet prenositi pesme „General Kim Il Sung“ i „General Kim Džong Il“. On je istakao da ovaj satelit ima isključivo miran karakter i lansira se „u interesu razvoja ekonomije i povećanja životnog nivoa stanovništva“.

KNDR namerava da na lansiranje pozove goste iz inostranstva. Istina, zasad se ne zapaža priliv velikog broja posmatrača. Svi ključni međunarodni igrači – SAD, KNR, Rusija, Japan, Južna Koreja, OUN i EU su osudili lansiranje. Kako je izjavio port-parol Bele kuće Džej Karni: „Lansiranje rakete ili nuklearno ispitivanje svedočiće o tome da je rukovodstvo Severne Koreje odlčilo da ne preduzima korake potrebne za prekid njene izolacije, za obnavljanje veza s društvom nacija i olakšavanje ljudskih patnji zbog gladi.“

MIP RF ukazuje na to da Rusija „nikad nije negirala suvereno pravo KNDR na mirno osvajanje kosmičkog prostora. Ujedno, rezolucija Saveta bezbednosti UN 1874 zahteva od Pjongjanga da se odrekne svih lansiranja u kojima se koristi tehnologija balističkih raketa, nezavisno od toga da li se radi o raketama vojne namene ili civilnim raketama-nosačima“. I predstavnici Glavkosmosa su odbili da doputuju u KNDR kako bi posmatrali lansiranje.

Seul se izrazio najoštrijim tonom. „Naša vlada plan Severne Koreje o lansiranju takozvanog „radnog satelita“ karakteriše kao drsku provokaciju, usmerenu na stvaranje sredstava za dopremanje nuklearnog oružja velikog dometa uz korišćenje tehnologija balističkih raketa,“ – izjavio je zvanični predstavnik korejskog predsednika. Japan, Južna Koreja i Kina su izjavili da će srušiti raketu ukoliko skrene s kursa. Vojska vazdušno-kosmičke odbrane Rusije biće spremna da uništi raketu ukoliko ona skrene s putanje i ukoliko se pojavi opasnost od njenog pada na rusku teritoriju, data je izjava u Generalštabu.

Ovo uopšte ne zbunjuje Pjongjang. „Severna Koreja je počela lansiranje satelita uz pomoć raketa-nosača 80-ih godina prošlog veka. Kasnije će Severna Koreja nastaviti s izradom raketa s još većom težinom koju mogu da ponesu i s lansiranjem satelita,“ – rekao je činovnik koji je pratio novinare.

S tačke gledišta unutrašnje politike KNDR ovo je shvatljivo. Ove nedelje neće biti proslavljena samo stogodišnjica Kim Il Sunga. 11. aprila u Pjongjangu će biti održan prošireni plenum Korejske radničke partije, na kojoj će za generalnog sekretara partije i predsednika Centralne vojne komisije biti izabran unuk Kim Il Sunga, 29-godišnji Kim Džong Un. Tako će se formalno završiti proces predaje vlasti nakon smrti njegovog oca Kim Džong Ila u decembru prošle godine.

U situaciji kritike iz inostranstva lansiranje satelita treba da pokaže inostranim posmatračima i samim Severnokoreancima zbijenost redova i doslednost novog rukovodstva. Unutrašnja politika ovde očigledno odnosi prevagu. I odbijanje SAD da dostave obećanih 240 hiljada tona pomoći u namirnicama za Pjongjang nema velikog značaja: to je svega 4 procenta ukupnih godišnjih potreba KNDR.

Oskudne porcije za KNDR nisu ništa novo. Ali, sudbina Sadama Huseina i Moamera Gadafija i direktne pretnje na adresu Sirije i Irana, očigledno su uticali na spoljnopolitički kurs Pjongjanga više nego decembarska smena lidera. „Postoji osećaj da sve češći slučajevi grubih intervencija, pa čak i spoljašnje sile u unutrašnje stvari zemlje mogu stimulisati ove ili one autoritarne režime na posedovanje nuklearnog oružja. Imam, eto, atomsku bombu u džepu i niko ne sme da me dira, pošto bi ga to skupo koštalo. A ko nema bombu neka čeka „humanitarnu intervenciju“, - istakao je izabrani predsednik RF Vladimir Putin u programskom članku objavljenom uoči izbora 4. marta.

Situcija u KNDR se u potpunosti uklapa u ovu sliku.