Na kosmodromu "Istok" 2018. godine premijerno lansiranje

Novi kosmodrom na Dalekom istoku biće izgrađen  do 2015. godine. Ovaj plan izgradnje, obećao je prošle nedelje zamenik premijera Ruske Federacije Dmitrij Rogozin. Lansiranja sa kosmodroma  "Istok" trebalo bi da počnu  do 2018. godine. Za budući kosmodrom predstoje važna pitanja.

Tajga prostor: Drugo lansiranje

Veteran ruske i svetske kosmonautike otvoriće  "Istok": do 2015. godine sa novog kosmodroma u nebo će otići prvi "Savez-2". To je ponavljana verzija legendarne  "Sedmice"  Sergeja  Karaljeva. Za sada je na budućem kosmodromu slobodan prostor, kao i na mestu kosmodroma  «Bajkonur» . Jedina razlika je u pejzažu: za razliku od stepa kosmodrom "Istok" okružen je tajgom.

Situacija sa infrastrukturom, bolja je nego što se to moglo očekivati. U njenoj blizini nalaze se objekti koji su rasformirani 1990. godine od 27. raketne divizije,  crvene zastave, a kasnije iskorišćene za kreiranje svemirske  luke  "Slobodan".  Tokom svog postojanja od 1997. do 2006. godine  na kosmodromu  je sprovedeno samo pet lansiranja rakete "Start" . Tokom smanjenja oružanih snaga,  sredinom 2000-te, kosmodrom je zatvoren zbog  neefikasnosti.  Ali, ideja o stvaranju nove "kapije" u prostoru Dalekog istoka nije bila napuštena. Već 2007. godine počeli su razgovori o budućoj svemirskoj luci  "Istok". Prema planovima, ona  će se nalaziti nedaleko od zatvorenog "Slobodni", u blizini sela Uglegorsk,  na putu Trans-Sibirske železnice  i autoputa  "Amur".

Uprkos dostupnosti infrastrukture, vreme za izgradnju prilično je kratko, sa obzirom na činjenicu da sa "Istoka" neće raditi "Start". Nova svemirska luka će morati imati prvoklasni aerodrom sa stazom od pet hiljada metara,  na kojoj će moći da se spušta  super teški vojni transportni avion  "Ruslan". Sovjetskom Savezu je trebalo tri godine za izgradnju  "Bajkonura" i prvo lansiranje  R-7.

Traganje za uzrocima

Prvi i najveći u svetu kosmodrom, koji se pojavio 1991. godine  na teritoriji Kazahstana, još uvek nosi najveći deo ruskog svemirskog programa i solidan broj komercijalnih lansiranja. U bliskoj budućnosti, proširiće se površina "Plesetska"  u regionu Arhangelsk, gde će se graditi kompleks za lansiranje "Angara". Potencijali ova dva kosmodroma nisu iscrpljeni: sa kosmodroma Bajkonura i Plesecka u sovetskoj eri, izvodilo se ukupno 90 do 100 lansiranja godišnje.

Danas, broj lansiranja sa oba glavna kosmodroma, može biti povećan najviše 1,5 put. Rezervne staze za lake letilice i rakete ostaju u Kapustin Jaru u  Astrahanjskom regionu, i na poligonima SRF. Smisao novog kosmodroma na Dalekom istoku – nije u  "istovaru". Oni su naprotiv slobodni.

Da li je neophodna alternativa Bajkonuru?

S jedne strane, jeste, jer "kosmodrom" zahteva veliku kiriju, a odnosi između Rusije i Kazahstana, poremećeni su usled katastrofe prilikom lansiranja. S druge strane, "kosmodrom" – je prirodni centar gravitacije, što je neophodno za integraciju Rusije i Kazahstana.

Uveliko smanjenje broja lansiranja  usled uvođenja «Istočnog» može dovesti do "pada" kosmodroma. Za sada nema razloga da se očekuje povećanje broja lansiranja, koje omogućava da se preuzme  «Bajkonur», i novi kosmodrom.

Drugi razlog za izgradnju na Dalekom Istoku  je želja da se ovaj region izgradi, što će dovesti do povećanja broja radnih mesta, posebno onih koji se tiču visoke tehnologije. To će omogućiti dodatno povećanje broja radnih mesta u sektoru usluga i ekonomskom oporavku. Rešenje ovog kritičnog zadatka se može postići i na druge načine, pored izgradnje kosmodroma. Međutim, kakvi će se argumenti pokazati najubedljivijim, biće jasno vrlo brzo.