Baltički mini samit

Ima jedna stara šala. Kroz gomilu numizmatičara koji su se u muzeju nadvili iznad retkog novčića uporno se gura jedan posetilac. „Da li ste i vi numizmatičar?“ pitaju ga. „Ma ne, ja sam tu slučajno, prosto sam hteo da stupim u razgovor.“ Sastanak predsednika Poljske, Letonije i Estonije održan 17. aprila u Varšavi na temu majskog samita NATO u Čikago po nečemu podseća na ovu situaciju.

Razume se, članovi Severnoatlantske alijanse imaju prava da razmatraju sva pitanja povezana s delatnošću njihove organizacije. Druga stvar je to što je pozicija pribaltičkih novajlija o strateškoj koncepciji vojnog bloka, posebno u pogledu njihovog odnosa s Rusijom, jako dobro poznata. Sudeći po dnevnom redu, članovi baltičkog mini samita u „velikom razgovoru“ u Čikagu nameravaju da iznesu upravo svoje savete.

Po informacijama koje je dala kancelarija poljskog predsednika Bronislava Komarovskog, pod čijim predsedavanjem se varšavski susret i održava, jedno od najvažnijih pitanja je „jačanje prioriteta odbrambene funkcije NATO na osnovu člana 6 Vašingtonskog sporazuma“. Nije teško dosetiti se da će baltičko „krilo“ alijanse još jednom zamoliti „starije“ po zvanju da im daju garancije za bezbednost od potencijalnih pretnji. Jer, 5. član ugovora predviđa zaštitu svakog člana NATO u slučaju bilo čije agresije protiv njega.

Čije agresije? Odgovor na ovo pitanje daje formulacija druge teme susreta – koja je otvoreno rečeno zapanjujuća. Ona glasi: „Izgradnja saveznog sistema protivraketne odbrane u odgovor na širenje asimetričnih raketno-nuklearnih pretnji, uključujući i one u situaciji novih informacija o jačanju raketnog potencijala u Kalinjingradskoj oblasti“. Teško da treba još jednom ponoviti izlizanu frazu o izvrtanju postavljenog pitanja. Što se tiče „novih informacija“ one su različite. Na primer, najnovije su ovakve. Kako su 17. aprila saopštile ruske informativne agencije, zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov je izjavio da se koncepcija zajedničke PRO nekoliko puta menjala, „dostavili smo našim partnerima dva predloga, od kojih je jedan takozvana sektoralna PRO. Međutim, stavljeno nam je na znanje da će oni svoj sistem praviti bez nas, a da li će Rusija preduzimati neke korake to je njena stvar, njena odluka i suvereni izbor,“ – konstantovao je zamenik ministra.

Dakle, šta je pretnja i za koga? Potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Vladimir Anohin nelicemerno definiše motive mini samita.

„Smatram da je ovaj pristup potpuno egoističan. Zato što su i Pribaltika i Poljska uvek živele na tuđ račun. Dugo vremena zahvaljujući Varšavskom sporazumu, a sad su prebegle u NATO. I treba im da stalno budu u centru pažnje. Mislim da je ova inicijativa koja je upravo s tim povezana prilično besmislena i predvidiva za Pribaltiku.“

Da li će članovi mini samita uspeti ravnopravno da stupe u „veliki“ čikaški razgovor? Teško, smatra Anohin. „Staroj Evropi“ posle Libije,- rezimira on, - prosto nije do njih. Uzgred rečeno, i u samom balitčkom „krilu“ nije sve tako glatko. U Varšavu nije doputovala litvanska predsednica Dalja Gribauskajte. Zvaničan razlog nije objavljen, ali „varšavska trojka“ ima nad čim da se zamisli.“