Japanci guraju Kim Džong Una u kapitalizam?

Novi lider Severne Koreje Kim Džong Un dao je ukaz da se otvori diskusija o reformama u ekonomiji i ne boji se da razmpotri čak kapitalističke metode upravljanja. Ovo saopštava japanski časopis  „Majniti“. Predstavnik Radničke partije Koreje, sa svoje strane, je saopštio za ovaj časopis, da je Kim Džong Un spreman da primeni bilo koje korisno ekonomsko iskustvo - neka je to Kina, Rusija ili Japan.

„Majniti“ tvrdi, da je novi lider Severne Koreje pozvao da se ukine svaka cenzura pri razmatranju  pitanja poboljšavanja ekonomske situacije u zemlji. Takođe, moguće je slobodno iskazati mišljenje, bez straha od ideološkog gonjenja. Analitičar Institiuta Dalokog Istoka RAN Konstantin Asmolov smatra, da je prerano prihvatiti ovu informaciju kao ozbiljnu:

„Japanski mediji periodično plasiraju informacije, za koje je potpuno nejasno odakle potiču. Imaju za cilj da podignu prašinu kao jeftina senzacija. Trebalo bi da se sačeka i proveriti tu informaciju, kada o ovoj diskusiji u Severnoj Koreji progovore diplomate ili kineski i ruski eksperti, a ne pristrasni japanski mediji.“

Izjave o pozivu Kim Džong Un-a da se tržište u Severnoj Koreji prilagodi kapitalističkim odnosima mogu se smatrati „prilično neočekivanim“. O ovome je izjavu „Glasu Rusije“ dao ruski ekspert Instituta ekonomije RAN, za pitanja Koreje, Georgij Toloraja. Po njegovim rečima, Kim Džong Un sada se više bavi konsolidacijom svoje vlasti. Pri tome on je stavio do znanja da će nastaviti kurs svojih prethodnika Kim Il Sung-a i Kim Džong Il-a, bez promena. Georgij Toloraja je ubeđen, da će reforme početi kasnije, kada stabislnost njegove političke vlasti bude u potpunosti osigurana.

„Za severnokorejce, potreba ka reformama je nasušna, već mnogo godina. Problem je u tome, što oni ne smeju da „otovore“ svoju zemlju. Ideje koje bi mogle doći iz inostranstva i uopšte komunikacija sa strancima mogla bi da uruši sistem kakav sada tamo postoji i da dovede do preuzimanja vlasti od strane Južne Koreje. Zato je jasno, zbog čega se  u Severnoj Koreji  ne počinje sa reformama. Ekonomske promene bi trebalo ograničiti u unutrašnje okvire. Za početak, legalizovati ono što već kao takvo postoji.  To je tržišna trgovina, sitno privatno preduzetništvo, razmena robe među preduzećima. To sada postoji, ali van pravnih okvira, ilegalno je i sa vremena na vreme, ljude koji se time  bave, podvrgavaju krivičnom gonjenju.

Rusija je već predložila šemu, koja može da pomogne Severnoj Koreji da izađe iz izolacije i razvije saradnju sa tržišnim osnovama. To je postavljanje gasovoda u Južnoj Koreji, a preko teritorije Severne, povezivanje železničkih puteva dve Koreje sa Transsibirskom magistraloom. Na taj način, moguće je delimično se koristiti  ruskim iskustvom realizacije mnogih komercijalnih projekata- ne socijalističkih i ne kapitalističkih, nego tržišnih.