10 godina saradnje, protivrečnosti i dostignuća

Imaj poverenje, ali proveravaj – tako je komentarisao šef ruskog MIP Sergej Lavrov tvrdnje NATO da evropska PRO ne ugrožava Rusiju. Izjave su bile date prema rezultatima jubilarne sednice Saveta Rusija-NATO, održane u četvrtak u Briselu. Bez obzira na  jubilej i reči o uspešnoj saradnji, strane  su se složile da u odnosima  postoje ozbiljne protivrečnosti.

Za uzajamne odnose Rusije i NATO je danas značajno vreme, - izjavio je prema rezultatima sednice generelni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen. Idućeg meseca će se obeležavati ne samo 10. godišnjica akta o odnosima Rusija-NATO. Tada niko nije mogao ni da pomisli da zajedno možemo da se suprotstavimo terorizmu, rešimo avganistansko pitanje i sarađujemo u mnogim drugim pravcima. Međutim, danas je to realnost.

Održana sednica je bila važna isa glediša ocene toga, kako se ispunjavaju dogovori lisabonskog samita 2010. godine. Onda su odnosi bili usmereni u pravcu strateškog modernizovanog partnerstva između Rusije i NATO, - istakao je sa svoje strane Sergej Lavrov. Međutim, sve do sada  postoje fundamentalne protivrečnosti po pitanjima, koja obuhvataju bezbednost Rusije. Pre svega je to PRO. Ranije je Moskva izjavila da odustajanje NATO  od pružanja garancija bezbednosti tog sistema zavelo je pregovore u ćorsokak. U četvrtak se rukovodstvo alijanse na čelu s Rasmusenom ponovo ograničilo gromkim izjavama da Rusija nema šta da se boji.

Naši eksperti su više puta kazali ruskim kolegama da sa tehničkog  gledišta nema šta da se boje. U političkom planu je takođe jasno da NATO nije neprijatelj Rusije, to je rečeno još pre 15 godina, kao i to da Rusija ne ugrožava granice NATO i narode, koji spadaju u alijansu.

Moska je spremna da sarađuje, parirao je Sergej Lavrov. Međutim, u savremenim uslovima samo dobre namere ne mogu da budu garancije bezbednosti, - istakao je šef MIP Rusije.

Te su reči veoma važne, čujemo ih. Međutim, kako se kaže, imaj poverenje, ali proveri. U vojnom  pitanju važni su ne namere i obećanja, već potencijal. Ako  se bude realizovao adaptivni prilaz od 4 etape, u završnoj fazi će doći do infrastrukture, koja će rizična za naše nuklearne snage  uzdržavanja. Nama su potrebne  striktne garancije neusmerenosti, a ne politička uverenja.

Ocenjujući potencijal saradnje između RF i NATO, Sergej Lavrov je posebno istakao  rešenje avganistanskog pitanja. To je pre svega dozvola za tranzit nevojne robe za snage NATO. Već je preneto više od 40 hiljada kontejnera, napreduju pregovori o kombinovanom nevojnom tranzitu preko baze u ruskom Uljanovsku.

Pružamo mogućnosti tranzita, koji su visoko ocenili partneri iz NATO. Ta maršruta igra danas odlučujuću ulogu u snabdevanju kontingenta i zameni opreme. Smatramo da naš doprinos delatnosti međunarodnih snaga  pomoći bezbednosti u najmanju ruku nije manji nego doprinos zemalja, koje su poslale u Avganistan dva oficira.

U vezi sa poslednjim događajima u Kabulu avganistansko pitanje je jedno od centralnih u okviru Saveta. Sergej Lavrov je konstatovao da situacija u zemlji ostaje veoma složena i još jednom pozvao NATO da sarađuje s OUKB kao organizacijom, koja ima velike mogućnosti za borbu protiv terorizma i narkotrafika.

Sergej Lavrov je imao bilateralne  pregovore ne samo s generalnim sekretarom alijanse, već i s kolegama iz Turske i SAD.  Na njima  je razmatrana situacija u Siriji. Pored toga prilikom susreta s Hilari Klinton strane su detaljno  razmatrale iranski nuklearni problem i njegovo eventualno regulisanje u okviru Šestorice.