Evropski poslanici ojačali jedinstvo

Parlamenti zemalja članica EU sada će se truditi da aktivnije i odlučnije koordinišu spoljnu i odbrambenu politiku EU, kao i politiku unutrašnje bezbednosti. U tom cilju formira se specijalni organ – Međuparlamentarna konferencija.

Prema konačnom dokumentu koji su usvojili učesnici Varšavskog samita, Međuparlamentarna konferencija će se okupljati svakih 6 meseci u zemlji koja predsedava EU. Nacionalne parlamente će predstavljati po 6 poslanika iz zemlje, još 16 poslanika će biti upoćeno iz Evropskog parlamenta. Kanidatima za članove EU i NATO-a takođe je dopušteno da šalju na Konferenciju svoje posmatrače. Formiranje ove svojevrsne nadzorne strukture rezultat je dvodnevnih diskusija o krizi evropskog jedinstva. Otvarajući sastanak, premijer Poljske Donald Tusk je istakao da zbog perspektive raspada zone evra sumnji se podvrgava smisao postojanja EU. U istom duhu se iskazala predsednik portugalskog parlamenta Marija da Asunsau Ešteveš koja je rekla da srećna sudbina članova EU zavisi od jake EU i opšte strategije zemalja članica. Ona je pozvala kolege da pamte jedinstvo. A predstavnik kiparskog parlamenta skrenuo je pažnju okupljenih da je kriza zajedništva izazvala u EU nepovrenje građana prema evropskim institucijama.

Međutim, sve očiglednije postaje da je najdelotvorniji recept očuvanja projekta Jedinstvene Evrope formiranje federativne strukture na osnovu EU, rekao je u intervjuu za Glas Rusije politikolog Pavel Svjatenkov:

Problem evropskog jedinstva sastoji se u tome što se Evropa previše brzo proširila na Istok, i one institucije koje su važile za istočnoevropske zemlje, nisu mogle da se ukorene u tim državama kao prvo. A kao drugo, nisu sve zemlje čak ni stare Evrope sremne da dele svoj suverenitet u korist EU. U celini, većini država članica EU to nije potrebno, zato što one žele članstvo u EU samo da bi ojačale svoje sopstvene pozicije, između ostalog da reše svoje nacionalne probleme, na primer, sa susedima, pomoću evropskih institucija. U datom slučaju za manje evropske zemlje nikakve alternative udruživanju u okviru EU nema, pošto u protivnom one će jednsotavno pasti u zavisnost do jakih stranih država. Između ostalog, ista ta Istočna Evropa može da postane zavisna od Rusije, čega se države tog regiona histerično plaše.

Potpisivnje takozvanog Budžetskog pakta upravo govori o tome da su evropske zemlje primorane da idu putem centralizacije, bez obzira na neslaganja, smatra Svjatenkov. Ovaj pakt je najverovatnije početna faza formiranja federativnog modela u EU.

Što se tiče Međuparlamentarne konferencije, njena efektivnost će moći da se oceni tek za dve godine. Istina, još nije sasvim jasno šta će uopšte evropljanima ova struktura. Jer EU i tako raspolaže jakim birokratskim aparatom u Briselu. Kao dopuna Evropskom parlamentu može se dublirati i Evropska komisija – šta ako to pomogne valdama zemalja EU da se sigurnije orijentišu na putu ka federaciji.