Albanci neće zid oko Pećke patrijaršije

Kampanja protiv izgradnje zida i kapije oko Pećke patrijaršije, koji se rade uz blagoslov patrijarha Pavla i po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, nastavlja se, uprkos rešenju Joakima Rikera, šefa Unmika, javlja KiM – Info služba. Građevinska inspekcija opštine Peć donela je 16. maja 2007. godine rešenje kojim se „naređuje Pećkoj patrijaršiji da obustavi izgradnju portirnice, kao i zidanje zida”. Manastir se istim rešenjem „obavezuje” da podnese zahtev za urbanističke uslove, građevinsku dozvolu kod nadležnih organa za građevinske radove.
Po preporuci ministra Ljufti Hazirija i kancelarije premijera Kosova, šef Unmika Joakim Riker doneo je sutradan izvršnu odluku 2007/25 kojom se „suspenduje odluka opštinskih organa u Peći dok se nesporazumi ne reše”.

„Sreo sam se sa međunarodnim zvaničnicima, predstavnicima Kfora, Crkve, ali se neću potčiniti ničijoj naredbi, jer ovde postoje zakoni i opštinske institucije koje treba pitati, a ne ignorisati”, poručuje Alji Ljajići,  predsednik SO Peć, nakon što je od šefa Unmika Joakima Rikera dobio izvršnu odluku kojom se od njega traži da suspenduje svoju zabranu za radove na zidu oko manastira.

Da problemi nisu rešeni pokazuje i protestni skup ultraradikalne nacionalističke organizacije „Samoopredeljenje” čije su pristalice u subotu 19. maja noseći transparente prolaznicima ispred manastira delili letak u kome se SPC optužuje za uzurpaciju kulturne baštine Kosova i napada manastir Pećka patrijaršija zbog gradnje zaštitnog zida i, navodne, eksteritorijalnosti.

Prva odluka opštinskih vlasti kojim se zabranjuju radovi, koji su otpočeli u februaru ove godine, doneta je 3. marta 2007. da bi ubrzo bila povučena nakon insistiranja međunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji. Građevinski radovi, koje izvodi jedna lokalna albanska firma, pod nadzorom arhitekte Milana Ćatića iz Peći,

u međuvremenu su nastavljeni i od predviđenih 614 metara zida do sada je sagrađeno 200 metara, uključujući i veliku ulaznu kapiju ispred koje se nalazi kontrolni punkt italijanskog Kfora.

„Izgradnja ovog zida oko našeg imanja i nove kapije je potrebna našem manastiru”, kaže igumanija manastira mati Fevronija, „zbog toga što na ovaj način želimo da zaštitimo naše imanje i sestre koje su često ovih godina bivale izložene vređanju i gađanju kamenicama od prolaznika”.

Zbog čestih kamenovanja manastira italijanski vojnici su na severnoj strani manastirskog imanja iznad same crkve i porte manastira podigli improvizovani zid od vreća sa cementom i bodljikavom žicom kako bi zaštitili sestre od čestog šikaniranja Albanaca, prolaznika, posebno u letnjim mesecima. Iznad manastira prolazi put koji vodi iz Peći prema Rugovskoj klisuri i leti ovuda prolazi veliki broj ljudi. Sestra Haritina iz manastira naglašava da je izgradnja zida neophodna kao dugoročno rešenje, jer vreće sa peskom ne mogu uvek da ostanu, a „jednom će doći i dan kada neće biti italijanskih vojnika, a nama treba zaštita i bezbednost”.

„Zid je projektovan tako da će se potpuno uklopiti u ambijent ovog manastira iz 13. veka, koji je odnedavno na listi Svetske kulturne baštine Uneska, tvrdi episkop lipljanski Teodosije, koga je patrijarh Pavle zamolio da pomogne sestrinstvu u izvođenju ovog važnog projekta. Ovakvi zidovi, kako kaže vladika, mogu se videti oko svih manastira na svetu i neshvatljivo je da ikome može da smeta zaštitni zid kada slične zidove i kapije možemo da vidimo oko većine kuća i imanja na Kosovu i Metohiji.

Vladika Teodosije i mati Fevronija sastali su se 17. maja sa čelnicima Peći kako bi objasnili da se radovi izvode na manastirskom posedu, a ne na opštinskoj zemlji, kako tvrde. Cilj gradnje zida nije da se pravi utvrđenje, već da se ogradi manastirsko imanje  zbog bezbednosti  sestrinstva. Vladika Teodosije je rekao da pitanje srpske kulturne baštine na osnovu pregovora koji su vođeni u Beču mora biti rešavano prema posebnim principima, a ne kao da je reč o bilo kakvim građevinama. Pored svega, manastir Pećka patrijaršija ima tri parcele u gradu Peći koje su već godinama uzurpirane, a opština nije ništa učinila da to pitanje reši. Predstavnici Unmika su pre ovog sastanka ustanovili da je opštinski katastar u kratkom roku izdao dve različite karte katastarskog manastirskog imanja što je otvorilo pitanje jednostranog menjanja manastirskih međa i prilagođavanja katastra političkim potrebama opštinskih vlasti. Prema validnoj karti koja odgovara manastirskoj zemljišnoj dokumentaciji, kapija i zid se rade u potpunosti na manastirskoj zemlji, i to nekoliko metara unutar manastirskih međa.