Fantastični projekat u kosmosu

Bilione dolara profita očekuje izvršni direktor Gugla Erik Šmidt, jedan od osnivača kompanije Lari Pejdž i čuveni holivudski režiser Džejms Kameron. Oni finansiraju projekat eksploatacije rudnog blaga u kosmosu. Njima se već pridružio milijarder Ros Pero mlađi, bivši top-menadžer Microsofta Čarlz Simoni koji je dva puta leteo u kosmos kao turista, kao i bivši saradnici NASE. Gvožđe i druge metale autori ideje nameravaju da izvlače iz asteroida. To ne samo da će doneti profit, već što je najvažnije, uvećaće resursnu bazu Zemlje.

Ideja izvlačenja prirodnih minerala iz kosmičkih tela, u prvom redu gvožđa i nikla, razmatrana je tokom nekoliko decenija. Ali po svim proračunima ovaj projekat će postati crna rupa koja će progutati bilione dolara, smatra dopisni član Ruske akademije kosmonautike Jurij Karaš.

Vidite o čemu se radi. Niko još nije bušio asteroide. Bila su izvršena dva sletanja na površinu asteroida i uzeti uzorci materijala. Ali to je bilo izgrebano sa površine. Govoriti o tome šta je tamo ispod površine, vrlo je teško. I što je najvažnije čemu to? Da li je na Zemlji malo gvožđa? Hajde da počnemo da vadimo gvožđe sa morskog dna. Jer to je mnogo jednostavnije i jeftinije.

Osim ekonomske svrsishodnosti, sumnje izazivaju i tehničke mogućnosti realizacije projekta. Sada entuzijasti Gugla vide dva puta osvajanja kosmičkih mineralnih resursa: slati na asteroide robote ili pomoću kosmičkog broda transportovati ga bliže Zemlji, gde je ljudima lakše da stignu do njega. Uz to se pretpostavlja da tegljač može da bude gotov ukoliko bude dovoljno finasiranja do 2025. godine. Ali dovući asteroid je samo pola posla. Aktualne zemaljske tehnologije koje se koriste u rudarstvu neće raditi u uslovima skoro potpunog odsustva gravitacije. Tako da će biti potrebno da se smisli mehanizam koji će omogućiti opremi da napusti površinu asteroida i da odleti u otvoreni kosmos. Na to će otići više decenija. Između ostalog, ranije i neće biti potrebno, smatra urednik lista Novosti kosmonautike Igor Afanasjev.

Ako se čovečanstvo pozabavi osvajanjem Meseca, tamo će morati da se izgradi nekakva metalurška proizvodnja, gde se koriste metali kojih na Mesecu nema. Na Mesecu, koliko znamo, ima mnogo aluminijuma, ali malo gvožđa, malo nikla. I odjevnom on će biti potreban u neke svrhe. Tu mogu da se koriste asteroidi. Ali za zemaljske potrebe dovoljni su resursi na Zemlji.

Za sada, smatraju neki stručnjaci, bilo bi dobro da se naučimo makar da menjamo putanju leta asteroida. Kako bismo one koji lete u pravcu Zemlje mogli da udaljimo na bezbedno rastojanje.