Imperija kriminalnog kapitala

Problem prihoda od organizovanog kriminala zabrinuo je konačno UN. Za samo 2009. godinu promet internacionalnog kriminala dostigao je 2,1 bilion dolara – suma uporediva sa obimom unutrašnjeg bruto proizvoda Velike Britanije.

Izvori prihoda od kriminala su opštepoznati – narkotiki, oružje, živa roba, iznuđivanje, hapšenja, između ostalog provaljivanje kompjuterskih računa. Prema podacima Jurija Fedotova, koji se nalazi na čelu biroa UN za borbu protiv ekonomskog kriminala, samo trgovina ljudima donosi banditskim bosovima 32 milijarde dolara godišnje.

Prema UN, korupcija samo u zemljama u razvoju uzima od drutšva danak do 40 milijardi dolara godišnje. UN se ograničavaju ulogom hroničara događaja. Mišljenje poslanika Državne dume Borisa Reznika, člana komiteta za bezbednost i prevladavanje korupcije:

Mislim da praktično nema nikakvih mehanizama delovanja u UN. A uopšte to treba da čine upravo nacionalne države, one imaju instrumente borbe protiv korupcionih pojava svih vrsta. Nažalost, u našoj domovini mi često imitiramo borbu protiv korupcije.

Često su u korupcione šeme uvučene razne zemlje. Paralelno sa tim države moraju da koordiniraju svoju delatnost u borbi protiv korupcije – i to se čini vrlo loše. Svi znaju da postoje čitavi korupcioni klanovi. Oni postoje u Italiji, Španiji, Rusiji, Americi. Ali takvih glasnih slučajeva da se svet uzdrma, da mafijski bosovi budu razobličeni i da pretrpe kaznu, na nažalost ne znam, nastavlja Boris Reznik. Korupcioneri, kada ih razotkrivaju, predstavljaju određenu pretnju. Nije tajna da postoji veza kriminalaca sa predstavnicima državnih struktura koji se plaše da oni, ako se nađu na sudu, mogu da progovore i da povuku za sobom čak ne nit, već čitav konopac.

Kriminal se trudi da smesti nelegalno stečenu imovinu dalje od mesta zločina. Tako postupaju i diktatori koji pljačkaju sopstveno stanovništvo. Razlike između prvih i drugih nisu posebno velike. Kao patentirano utočište za sumnjive ličnosti tradicionalno služi Švacjarska. Njeni bankari podjednako rado su primali novac i dragocenosti od nacista, koji se ne gnušaju ni danas kriminalnih milijardi. Između ostalog bandite privlače bankari Lihtenštajna, SAD, Saudijske Arabije i čak relatovno sterilne Nemačke. Prvljav novac se prebacuje sa jednog računa na drugi dok se trag ne izgubi konačno.