Budućnost ratne avijacije

2012. godine dalekoistočna vazduhoplovna baza Černigovka biće u potpunosti obnovljena. Zastareli helikopteri Mi-8 i Mi-24 biće zamenjeni novim Mi-8AMTŠ i Ka-52. Prvobitno namenjeni za podršku specijalcima, Ka-52 postaju osnovni borbeni helikopteri.

Planirana serijska proizvodnja Ka-52 bila je najavljena još 2006. godine, i tada su ovaj helikopter videli kao buduću letelicu za podršku specijalnih odreda. Pretpostavljalo se da od 300 borbenih aviona koliko je trebalo da dobije avijacija u toku modernizacije, 70-80 letelica treba da bude tipa Ka-52. Osnovnu masu trebalo je da čine helikopteri Mi-28N.

Na današnji dan situacija se izmenila. Ukupno za avijaciju ratnog vazduhoplovstva Rusije i avijaciju ratne mornarice Rusije do 2020. godine biće kupljeno oko 400 borbenih helikoptera, od kojih je već isporučeno oko 80-90 letelica. Pri tome na današnji dan je ugovoreno oko 100 letelica Mi-28N, oko 50 Mi-35 (modernizovana varijanta helikoptera Mi-24) i 140 Ka-52 za avijaciju. Polazeći od toga da je za mornaričku avijaciju takođe planirana kupovina Ka-52 u količini od oko 80 jedinica, ukupan broj ovih letelica će premašiti 200, i na taj način, čak uzimajući u obzir dalje narudžbine za Mi-28, Ka-52 će biti ništa manje masovni helikopter.

Diskusije o tome koja letelica ubuduće treba da postane osnova borbenih helikoptera odreda kopnene vojske, započele su 1982. godine, još u SSSR, pre prvih letova Mi-28 i Ka-50. Jezičak na terazijama se kolebao, ali do kraja 80-ih prešao je na stranu letelice KB Kamova. Zatim je usledio raspad SSSR, i obnova parka avijacije bila je odložena. Nekoliko godina pre raspada SSSR KB Milja pokazao je usavršeni helikopter Mi-28A sa razvijenim nišansko-navigacionim kompleksom, a zatim je započeo razradu Mi-28N, borbenog aviona za sve vremenske uslove, koji prevazilazi polaznu letelicu Kama po mogućnostima opreme.

Sa svoje strane, KB Kamova, koji su često kritikovali Ka-50 (po mišljenju mnogih stručnjaka pilot ne može istovremeno da upravlja helikopterom i da efikasno primenjuje naoružanje), napravio je dvosed varijantu Ka-52. Ova letelica je na kraju ušla u državni program naoružanja prvo za 2006-2015, a zatim i za 2011-2020. godinu.

Istovrmena proizvodnja nekoliko obrazaca naoružanja koji se značajo razlikuju među sobom za jedan isti zadatak bilo je svojevremeno prokletstvo sovjetske odbrambene industrije. Mnogi smatraju da izborom istovremeno Ka-52 i Mi-28 za serijsku proizvodnju ova greška se ponavlja. Delimično je to tako, ali ipak, u korist ove odluke postoji dosta argumenata.

Pre svega, objektivno Ka-52 i Mi-28 razlikuju se po svojim mogućnostima. Smatra se da je letelica Kama bolje prilagođena za borbena dejstva nad morem (čime se objašnjava njen izbor za opremanje brodova tipa Mistral) i u planinama. Pri tome Mi-28N zbog boljeg oklopa i mogućnosti postavljanja radara pogodniji je za korišćenje protiv armije koja poseduje razvijeni sistem PVO.

Pri tome Ka-52 i Mi-28 imaju dosta zajedničkog: od motora do naoružanja, što smanjuje moguće probleme sa servisiranjem dva tipa helikoptera istovremeno.

Ipak u najvećoj meri na sudbinu Ka-52 utiče opšta ekonomiska i politička situacija u Rusiji. Serijska proizvodnja letelice u mnogome se objašnjava neophodnošću da se podrži Arsenjjevska fabrika helikoptera – jedna od malobrojnih visokotehnoloških fabrika ruskog Primorja.

Faktički, odbrambena industrija danas je jedina grana u Rusiji koja je objektivno u stanju da konstruiše i proizvodi produkciju svetskog nivoa. Šta više, u mnogome ovaj nivo se određuje upravo mogućnostima ruskog naoružanja. Ka-52 i Mi-28 su među najboljim borbenim helikopterima u svetu, i traženje kompromisa u toj situaciji bilo bi prirodno.

Nije poslednju ulogu odigrala ni neophodnost brzog snabdevanja Oružanih snaga savremenom tehnikom. Nažalost, ni Rostvertol (Mi-28), ni fabrika Progres (Ka-52) nisu u stanju da odmah proizvedu seriju nužnog obima i kvaliteta. U tim uslovima oslanjanje na jedan model preti da odloži tempo obnove avijacije.