Gastarbajteri epohe Petra Prvog

Pre 310 godina Petar Prvi izdao je Manifest o pozivanju stranaca u Rusiju uz obećanje slobode veroispovesti. Ruskom caru za sprovođenje tehničke i vojne modernizacije bili su potrebni najbolji evropski stručnjaci. Sada u Rusiju, posebno iz okolnih zemalja, migrira mnogo stranaca. Ali za njih, za razliku od gastarbajtera Petrovog doba, Rusija najčešće ne postaje druga domovina.

Strani stručnjaci u Rusiji poznati su od drevnih vremena. Među prvima su bili vikinzi, oni su „varjagi“, kako su ih nazivali letopisci. Ovi profesionalni vojnici činili su okosnicu ruskih kneževskih družina. Mnogi od njih, primivši slovenski jezik, religiju i tradicije, potpuno su se asimilovali. Nekoliko vekova kasnije tajne fortifikacije i miniranja Rusima su prenosili nemački vojni stručnjaci, a mnoga ruska arhitektonska remek-dela stvarali su Italijani. Uoči izdavanja Manifesta Petar Prvi u pratnji mladih saradnika za godinu i po dana prešao je pola Evrope. Za vreme Velikog Poslanstva on je zavrbovao stotine stranih vojnih pomoraca, inženjera i lekara. Odluka ruskog cara bila je ne samo progresivna, već i neophodna, smatra docent katedre za Istoriju i politikologiju Peterburškog univerziteta aerokosmičkih uređaja Arina Strelikova.

Kako bi privukao umove Evrope, on je za njih napravio povoljne uslove. To nije dovelo do najezde stranaca. Petar Prvi je pre svega hteo da oni obuče lokalne kadrove. I za 20 godina rezultati delatnosti u tom pravcu bili su očigledni. Bili su pripremljeni stručnjaci brodograditelji, oficiri za flotu i armiju.

Istorija poznaje potomke gastarbajtera epohe Petra Prvog, a zatim i Jekaterine Druge koji su se identifikovali sa Rusima. Među njima je sastavljač rečnika ruskog jezika Vladimir Dalj, Georgij Ribopjer koga smatraju osnivačem ruskog olmpijskog pokreta, čuveni istraživač Arktika Fjodor Vrangelj. I na kraju krajeva veliki pesnik Aleksandar Puškin. Karakter migracije danas se kardinalno promenio. Naravno, postoje među migrantima i lekari, učitelji i programeri. Ali većina dolazi u Rusiju da radi fizičke poslove. Uz to oni su primorani da traže zaobilazne puteve kako bi se duže zadržali u Rusiji. Pri tome o unutrašnjem izboru u korist kulture i duhovnosti zemlje nema govora. Da dobiju državljanstvo pomažu im nesavesni poslodavci, ističe rukovodilac Centra Migracija i zakon Gavhar Džurajeva.

To je u suštini nemoralni prilaz. Smatram da čovek koji bira zemlju za stalno mesto boravka bira i jezik, i kulturu, i što je najvažnije duhovnost ove zemlje, i ulaže svoje sposobnosti kao doprinos razvoju ove zemlje.

Ko na kom jeziku misli, tom narodu i pripada. Ja mislim na ruskom, pisao je Vladimir Dalj. Njegov otac je bio rodom iz Danske, ali čuveni naučnik i pisac je sa punim pravom smatrao Rusiju svojom domovinom.