Izbori u Srbiji: Kosovo ili ne?

Za nekoliko dana, 6. maja, Srbiji predstoji da glasa za novog predsednika, novi parlament i novo opštinsko rukovodstvo. Uoči glavnog političkog događaja godine dopsinici Glasa Rusije su se uputili na sever Kosova. Kako ovde govore, aktualne vlasti su za rešenje kosovskog pitanja već dobile „keca“, zato što od novog rukovodstva može zavisiti budućnost srbskog stanovništva pokrajine.

Što južnije, to „desnije“

Srbski deo grada Kosovska Mitrovica. Na televiziji u restoranu pokazuju čoveka koji viče i udara rukama. Neko se u sali šali: šta je to, još jedan kandidat? Ispostavlja se da je to još jedna sapunica. Ali šala je umesna: na televiziji beskrajno se vodi propaganda. Karakteristična crta predizborne trke je u tome da sve ređe iz usta političara možemo da čujemo Kosovo i Metohija.

Za šest sati u autobusu iz Beograda do Kosovske Mitrovice uspevaš da izvedeš zanimljive zaključke o geografiji političkih plakata. U Srbiji, kada je reč o ekonomskoj situaciji, tradicionalno govore „što južnije, to tužnije“. Sada ispada, uz izvesne ograde da je „što južnije, to „desnije““.

Posle prelaska administrativne linije Srbije i Kosova portret bivšeg predsednika i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića praktično nestaje iz vidokruga. Smenjuju ga oni koji se odnose prema neminovnosti pod nazivom EU sa skepsom: bivši premijer i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, lider srbskih radikala Vojislav Šešelj, konačno, prema sociološkim anketiranjima, glavni Tadićev oponent Tomislav Nikolić i njegova Srbska napredna stranka.

Stanovnik Kosovske Mitrovice, šef Centra za razvoj studentske karijere Prištinskog Univeziteta  Sergej Zaporožec objašnjava:

"Ljudima je ovde, u ovom delu Kosova i Metohije, jednostavno muka od politike. Ja nisam politički opredeljen, nisam ni u jednoj političkoj stranci, ali mislim da će Kosovo i Metohija glasati za Koštunicu. To je moje mišljenje za to što je jednostavno Koštunica imao svoju temu, temu veze sa Kosovom, i rešenje kako bi on to uradio, što bi uradio. I to ovaj narod ovde podržava. Zato što se on jedini bavi sada u predizbornoj kampanji i uopšte, kroz njegovo postojanje na političkoj sceni, o Kosovu i Metohiji. Sada su sve ostale stranke u Srbiji zaćutale što se tiče Kosova i Metohije. To nikako ne odgovara nama. Nama sa ovog područja ne odgovara da se ćuti, za to što se bojimo ćutanja. A mislim da ću na ovim izborima 6. maja glasati za Koštunicu."

I za Koštunicu na predsedničkim?

"Biće podeljeno. Siguran sam da će biti podeljeno. Nažalost, ne bi bilo ovih stvari da nas globalna politika ovde, u Mitrovici, nije podelila. Osim Čedomira Jovanovića sve stranke su na sceni. I nažalost, centrala iz Beograda diriguje ljudima, koji vode stranke, kako će i šta će da rade. I to je veliki problem u Kosovskoj Mitrovici. Ljudi ovde treba da budu ujedinjeni, treba da budu okupljeni svi oko jednog cilja, i da imaju jedan cilj, kako, na koji način, sačuvati ove prostore, i kako se boriti da se jednostavno pokaže i dokaže istina, i kako se boriti za naša ljudska prava."

Srbska dijaspora sa Kosova

U pravu su oni koji tvrde da će glavni uspeh srbskih izbora na Kosovu biti to što će se oni uopšte održati. Srbiji će u sprovođenju presedničkih i parlamentarnih izbora pomagati OEBS. A lokalni izbori u većini kosovskih opština se neće sprovoditi – uzroke objašnjava presdednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić.

"Albanci prete nasiljem, već se vrše hapšenja srbskih zvaničnika. Ljudi, koji rade u lokalnim samoupravama, u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Hapse se radnici pošte. Vrši se strahovit pritisak na Srbe, koji žive u pokrajini."

Između ostalog, sve to se dešava ne samo južnije od Ibra, gde Albanci čine većinu. Krajem prošle godine iz albanskog dela Kosovske Mitrovice pucali su na kancelariju samog Krstimira Pantića. Političar u tom trenutku nije bio u kabinetu, ali razbijeno staklo do danas podseća na činjenicu da je nepriznatoj republici nezgodno bilo kakvo prisustvo srbskih institucija vlasti. U Mitrovici, između ostalog, lokalni izbori ove godine i ne treba da se održe – mandat rukovodstva ističe 2014. godine. A u dve opštine severnog Kosova najverovatnije će birati rukovodstvo, mada protiv glasanja je istupio ne samo Zapad, već i Beograd, pošto to protivreči rezoluciji SB UN, prema kojoj za proces treba da odgovara UNMIK. Misija UN sa svoje strane oprala je ruke:

"Ja mislim da prvo naša Vlada nije bila iskrena, kada je raspisala ove izbore. Oni su učinili sve da do ovih izbora ne dođe na Kosovu i Metohiji, jer UNMIK sa 50 i nekoliko službenika koje ima na Kosovu i Metohiji, zaista i nije u stanju da organizuje lokalne izbore na čitavoj teritoriji pokrajine. I normalno je bilo očekivati da će predsednik generalnog sekretara dati takav odgovor da UNMIK ne može da organizuje izbore. I to je bio povod našoj Vladi da kaže kako izbora ne može biti jer ih UNMIK ne može sprovesti. To je bio samo izgovor da se lokalni izbori u stvari i ne održe na prostoru Kosova i Metohije, jer je bio veliki pritisak iz pojedinih zemalja Zapada da se pre svega ovde gase sve srpske institucije. A jedan od načina da se te institucije gase jeste i neodržavanje izbora.

Lokalni izbori su i svedočanstvo da se teritorija nalazi pod jurisdikcijom zemlje. Zato Priština obećava da će učiniti sve da ih spreči, a parlamentarni i predsednički izbori kod Albanaca izazivaju manje pitanja, pošto u njima može da učestvuje i dijaspora. Pošto Priština smatra Srbe građanima Republike Kosovo, njihovi glasovi su u suštini izjednačeni sa mišljenjem srpske zajednice u Sidneju, ili recimo u Moskvi.

Srbiji su potrebne promene, to se tiče i spoljne politike i kosovske strategije", smatra Krstimir Pantić.

Nakon izbora 6. maja doćiće do potpune promene politike, nove Vlade, i prema svetu, i prema Kosovu i Metohiji. Činjenica je da odlazeća Vlada nije imala dobre odnose ni sa EU,  nisu odnosi bili prijateljski potpuno ni prema Ruskoj Federaciji. Mi smo imali priliku da čujemo gospodina Putina da on ne može biti veći Srbin od nas, Srba. To dovoljno govori o odnosu, koji je naša Vlada imala prema Ruskoj Federaciji. Pojedini ministri odlazeće Vlade su kritikovali politiku Ruske Federacije, kritikovali su privatizaciju Naftne Industrije Srbije. Dakle, da su i u samoj Vladi postojali ministri, koji su bili protiv saradnje sa Rusijom. Neki su od njih bili protiv saradnje sa EU. Dakle, imali smo Vladu, koja je bila potpuno podeljena i koja nije znala niti imala svoje strateške ciljeve, niti znala šta su naši nacionalni i državni interesi. Nova Vlada će se truditi da ima dobre odnose i sa EU, a naročito dobre odnose sa Ruskom Federacijom i onim zemljama, koje pružaju podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije.