Tajna armija NATO Daniela Hansera i zavera vojne obaveštajne službe u Evropi

7. aprila 1994. godine oko 8 sati uveče borac francuske grupe Alfa, lični telohranitelj kardinala Fransoa de Grosuvra, našao  je svog šefa s metkom u glavi u njegovom radnom kabinetu.

Prema nekim izvorima, upravo de Grosuvr je bio na čelu francuske jedinice tajne armije NATO, koja je delovala  sve do početka 1990-ih godina (a možda i sada deluje?) na teritoriji Zapadne Evrope. Armija  je sejala smrt i nasilje na toj teritoriji, između ostalog, bavila se manipulacijama  sa zapadno-evropskim političarima.

Obratili smo se Danielu Hanseru, poznatom švajcarskom istoričaru, autoru knjige Tajna armija NATO.

Čak su mi kolege govorile: NATO nikada nije imao tajne armije! Čitav svet je mislio da tako nešto nije postojalo. Kasnije, 1990. godine je italijanski premijer  Džulio Andreoti potvrdio da su one postojale, u Italiji je njen naziv bio Gladio. Cilj tih armija je bilo suprotstavljanje sovjetskoj invaziji, ali do nje nije došlo. U tom periodu su te armije uticale na političku klimu evropskih zemalja – Francuske, Švajcarske, Švedske, Turske, Grčke, Austrije, Španije, Finske…

Dakle, tajna armija je zaista postojala, u svakom slučaju pre početka 1990-ih godina. Nema podataka da je ona bila rasformirana.

Pre svega, prema istoričarima, ta je armija organizovala terorističke akcije, čiji je cilj bio  promena političkog kursa neke zemlje. Recimo, 2. avgusta 1980. godine je u čekaonici železničke stanice u Bolonji  aktivirana bomba, poginulo je 85 ljudi. Prvo je italijanska policija smatrala da su terorističku akciju organizovale Crvene brigade, ali je krivica prešla na Gladio. Posle mesec i po dana u Minhenu je takođe organizovana teroristička akcija. Bivši pripadnik  kontraobaveštajne službe Štazi priča: Zadatak je bio stvaranje napetosti u zemljama NATO i ugušivanje bilo koje levičarske politike. Vratimo se Grosuvru, koji je bio veoma blizak Fransoa Miteranu. Verovatno je on izvršio samoubistvo iz bitnih razloga. Prema nekim podacima, Grosuvr je mogao da uz blagoslov svoga šefa smisli vojnu zaveru, čiji je cilj bio stvaranje nezavisnih od Amerikanaca evropskih oružanih snaga, što bi  obavezno vodilo napuštanju teritorije Zapadne Evrope od strane NATO. Tobože je onda Francuska odlučila da sklopi savez s Rusijom, kojem je težio general de Gol. Možda su tada bili vođeni pregovori, dok je francuski Gladio na čelu sa Grosuvrom morala da bude udarna snaga zavere. Prema našem izvoru, Amerikanci su otkrili zaveru. De Grosuvr je izvršio samoubistvo u kabinetu Jelisejskog dvorca.