„Krik“: novi rekord na tržištu umetničkih dela

Legendarni „Krik“ norveškog ekspresioniste Edvarda Munka na aukciji aukcijske kuće Sotheby's u Njujorku prodat je za 119,92 miliona dolara.

Događaj je bezuslovno vrlo značajan – uspostavljen je novi rekord kad je u pitanju vrednost umetničkog dela prodatog na otvorenoj aukciji. Donedavno je prvenstvo pripadalo Pablu Pikasu čiji je „Akt, zeleno lišće i bista“ 2010. godine prodat za 106,5 miliona dolara.

Kao što se to često dešava, ime kupca se drži u tajnosti. Ipak, uoči aukcije stručnjaci su naveli nekoliko imena kolekcionara koji bi mogli da pokažu ozbiljno interesovanje za Munkov rad. Među njima su bili ruski oligarh Roman Abramovič, grčki brodovlasnik Filip Niarhos, kraljevska porodica iz Katara, kao i američki „kralj“ kozmetike Ronald Lauder.

Do početka aukcije estimejt slike zvanično nije objavljivan, ali su stručnjaci aukcijske kuće „Krik“ oprezno procenjivali na 80 miliona dolara, ističući pritom da nije moguće predskazati koja će biti konačna cena tako istaknutog umetničkog dela. Analitičari art-tržišta su isticali svoje verzije, pritom su navođene vrlo različite cifre: od 80 do 150 miliona dolara.

„Krik“ je jedna od najpoznatijih i najprepoznatljivijih slika nastalih krajem XIX veka, a verovatno i u celoj istoriji čovečanstva. To nije toliko slikarsko delo koliko značajan art-objekat koji se uslovno može uporediti s „Crnim kvadratom“ Maljeviča ili s „Đokondom“ Leondarda da Vinčija, koji su takođe simboli određenih perioda u svetskoj istoriji umetnosti, zbog čega se u sali za aukcije i rasplamsala vrlo ozbiljna borba.

U toku svog života Edvard Munk je stvorio ogroman broj dela: po ocenama istraživača njegovog stvaralaštva Munkovo nasleđe iznosi preko 1.000 radova naslikanih uljem, preko 15.000 otisaka gravira, skoro 4.500 crteža i akvarela. Međutim, ne može se reći da će posle oborenog rekorda cene svih njegovih dela naglo skočiti: ipak je „Krik“ jedino zaista poznato delo norveškog umetnika.

Verovatno je ovu sliku najpreciznije opisao poljski kritičar Stanislav Pšibiševski: „Nije moguće čak ni stvoriti predstavu o ovoj slici, - sva njena nečuvena moć je u koloritu. Nebo je pobesnelo od krika Evinog sirotog sina. Svaka patnja je bezdan ustajale krvi, svako otegnuto zavijanje patnje su gomile traka, nejednakih, grubo pomerenih, kao uzavreli atomi svetova koji se rađaju... I nebo viče, - sva priroda se usredsredila u strašnom uraganu krika, a napred, na mostu stoji čovek i viče, pritiskajući glavu obema rukama, jer od takvih krikova pucaju žile i sedi kosa.“

Zna se da je Munk naslikao četiri varijante „Krika“: dve uljem i dve pastelnim bojama. Na protekloj aukciji prodata je jedna slika naslikana pastelnim bojama koja potiče iz kolekcije norveškog milijardera Petera Olsena čiji je otac – Tomas Olsen – bio Munkov prijatelj i pokrovitelj. On je pastelnu sliku kupio upravo od Munka, koji ju je naslikao 1895. godine. Ona nikad nije javno izlagana.

U štampi je više puta bilo pomena o tome da cilj vlasnika slike koji ju je dao na aukciju nije dobit: novcem koji dobije od njene prodaje namerava da sagradi muzej, umetnički centar i hotel na svom seoskom imanju u Norveškoj.

Po mišljenju jednog od predsednika saveta direktora Sotheby's Dejvida Normana „Munkovo platno je postalo proročanski rad koji je predskazao HH vek s dva svetska rata, holokaustom, ekološkim nesrećama i nuklearnim oružjem.“