Portugalija odustala od dve religiozne svečanosti

Počev od 2013. godine u Portugaliji će dani dve religiozne svečanosti – 1. novembar – Dan svih svetaca, kao i Praznik tela i krvi Hristovih, koji se obeležava 60 dana posle Uskrsa, postati obični radni dani. Odluku da se  ukinu neradni dani usvojila je vlada u cilju borbe protiv svetske ekonomske krize.

Lisabon je izjavio da mu je potreban još jedan program pomoći radi izlaska iz krize. Portugalske vlasti se nadaju da će smanjenje broja neradnih dana poboljšati konkurentnost zemlje i podstaći ekonomski rast. Inače, smanjenje broja dana odmora obuhvatilo je ne samo religiozne svečanosti, već i dva svetovna praznika. Jedan od njih je godišnjica stvaranja Portugalske  republike – 5. oktobar. Drugi je godišnjica oslobođenja Portugalije od španske vlasti 1640. godine, koja se obeležavala 1. decembra. Međutim, činjenica da su pored svetovnih akcija ukinute i crkvene – dokaz opadanja vere i religioznosti u zemlji. To je mišlenje predstavnika Moskovske patrijaršije pri Savetu Evrope sveštenika Filipa Rjabih, koje je on izneo u intervjuu Glasu Rusije.

Uvek je žalosno, kada država, koja istupa u ime društva, odustaje od neradnog dana u vreme religiozniъh praznika. Ono što se desilo u Portugaliji, nije izuzetak. Najverovatnije, tom koraku je prethodila analiza situacije u društvu, te su vlasti primetile da  tokom praznika ljudi ne ispunjavaju svoje religiozne obaveze, već ostaju kod kuće. Smisao religioznih svečanosti se sastoji u tome da bi čovek posetio hram i imao mogućnost da se pomoli da bi dublje osetio  praznik. Ako ljudi prestaju da to čine, već koriste neradni dan samo zato da se bave svakodnevnim poslovima, onda svečanost gubi smisao.

U Lisabonu tvrde da je odluka o ukidanju neradnih dana u vreme religioznih praznika bila unapred usklađena s Vatikanom. Međutim, tendencija da se po svaku cenu otarasi religije i vere u bilo kojim ispoljavanjima danas je svojstvena čitavom evropskom kontinentu. Stvar nije samo u  objavljenom ekonomskom stimulatoru, - smatra  ruski istoričar-poznavalac religije Aleksej Judin.

Vidimo da  se savremena Evropa razvija tokom poslednjih stoleća sekularnim putem. Odnosno, religija se stalno  potiskuje na margine, čak i van društvenog života. Aktivno se oslobađa prostor za svetovne stvari. Agresivna antireligiozna ideja se sastojala u tome da   religija tobože  omalovažava ljudsku suštinu. Ako se ona stornira, sve će biti  dobro. Tako se, recimo, dešavalo u Francuskoj iz vremena Velike revolucije, tako se dešavalo u mnogim zemljama, tako se dešavalo i u Rusiji u 20. veku.

Rusija je, prema mišlenju eksperta,  slikoviti primer toga, kako su u pokušaju da se otarase svega religioznog ateističke vlasti posle Oktobarskog udara 1917. godine ukinule sve religiozne svečanosti. Međutim, bez obzira na  strogu zabranu, vernici su tajno održavali bogosluženja. Posle nekoliko desetina godina religiozni život i praznici su počeli da se vraćaju u svetovni život zemlje. U Rusiji ima samo dva neradna dana, posvećena crkvenim svečanostima - Rođenje Hristovo i Uskrs. Međutim, već i na državnom nivou su počeli da obeležavaju i druge crkvene praznike, to su Dan slovenske pismenosti i kulture i Dan Krštenja Rusije.