Anđelković: O Slobodanu Antoniću, diplama i izbornoj krađi

PRLJAVA IZBORNA POSLA

Antonić se, a da i ne pocrveni, hvali da su on i Vukadinović – javnosti već dobro znani kao lobisti DS-a – umnogome tačno predvideli rezultate izbora. Sada je  mnogima jasno da su izbori bili lažirani, a Antoniću se omaklo „priznanje“ da su on i njegov NSPM kompanjon znali šta se sprema! Kada sam to pročitao ostao sam bez reči. Umesto da ćute, pošto su obavili svoj deo prljavih izbornih poslova za račun „žutih“ i njihove izbledelo „crvene“ prateće koalicije, a protiv DSS-a, SNS-a, SRS-a i Dveri – oni se sada, na neki način, čak i hvale svojim (ne)delima, odnosno posredno priznaju da su blagovremeno bili upućeni u ono šta je Borisova & Dačićeva ekipa radila.

Mada, možda je to u skladu sa poslovnom logikom. Nije isključeno ni da se radi o komercijalnoj poruci: „Kome je do izbornih igrarija nek ide u NSPM“. A moral? Pa on tu i tako odavno ne „stanuje“. Jedino je za Antonića nezgodno što ne može u isto vreme da bude politički šibicar i da uspešno prodaje imidž „poštenog“, „nezavisnog intelektualca“. Dok to pokušava na jednoj strani, a na drugoj marketinški veliča potencijale NSPM-a da radi ono što smo videli da je poslednje 3-4 godine činio –direktno doprinosi tome da sva „raskoš“ njegovih manipulacija postane ogoljeno očita. Da se na vreme odlučio šta hoće da bude – neskriveni lobista ili „slobodomisleći intelektualac“ koji iz potaje radi za establišment – bolje bi prošao.

Uostalom, šta ima veze i da je rešio da neskriva svoj propagandistički status? Nije ovo doba kada su bile cenjene istinske „građanske vrednosti“, odnosno moralnost bila za uzor, te kada se znalo šta je i ko je profesor univerziteta. Danas i „kokainska heroina“, Biljana Srbljanović, predaje na univerzitetu. Što onda Slobodan Antonić ne bi moga da bude profesor na usluzi Šaperu ili nekom drugom opunomoćeniku „žutog dvora“?

GAŽENJE NARODA

Ne živimo u Nemačkoj 19. već u Srbiji sa početka 21. veka, gde je vladajućoj „eliti“ Karleuša arbitar „ukusa“ a NSPM merilo „morala“. Kada je na nezakonit način kralj Hesena 1837. godine ukinu Ustav, profesori uglednog Getingenskog univerziteta tome su se masovno usprotivili pa su zbog toga bili otpušteni od strane vlade Hanovera (koja se solidarisala sa vladarom Hesena). Kada 2012. godine Tadić pokrade izbore, Slobodan Antonić i neke druge njegove kolege sa Beogradskog univerziteta, okome se na opoziciju! Zato će, na ovaj ili onaj način, verovatno biti nagrađeni od strane režima (ako opstane). Eto, to je nama dalo nešto manje od dva veka moralne degradacije!

No, nije se baš sve promenilo. Kada su pomenuti nemački profesori izbačeni sa posla, mnogi građani Hanovera i drugih nemačkih država uputili su protesna pisma vladajućim strukturama pomenute ali i drugih nemačkih kraljevine. Dobili su odgovor od ministra unutrašnjih poslova Pruske (Gustava fon Roha), koji je postao nadaleko čuven. On je glasio: „Podanicima, zbog ograničene sposobnosti da razumeju stvari, nije dopušteno da sude o postupcima najviših instanci vlasti“.

Očito, i Tadić sa svojom bulumentom misli da građani Srbije imaju vrlo „ograničen um“, te su dužni da prihvate sve što im bude servirano, kako na izborima tako i posle njih (npr. planirano skoro podizanje PDV-a čak do neverovatnih 25%). Tu je sličnost između naših žutih „barona“ i nemačke feudalne kaste u epohi kada je pokušavala da očuva svoj uticaj. Razlika je u moralnom i stručnom kvalitetu tadašnje nemačke akademske zajednice i velikog dela njihovih sadašnjih srbskih kolega. Sa time da aktuelni režim ima pravo da nipodaštava volju našeg naroda, gotovo da je nesumnjivo, potpuno se slaže Slobodan Antonić (o lažnom Vlahu Đorđu Vukadinoviću da i ne govorim). Nekada su profesori i našeg Filozofskog fakulteta uvažavali etiku, sada im je, izgleda, draže da sviraju u „diple“.

MRŽNJA UMESTO ARGUMENATA

Kada je tokom Drugog svetskog rata od srbskih kulturnih radnika traženo da potpišu jedan apel za račun okupatora, među onima koji su to odbili bio je i čuveni helenista i filozof Miloš Đurić. Na to mu je jedan njegov poznanik, inače profesor muzike, došapnuo: „Potpiši Mišo, stradaćeš“. Đurić mu je odgovorio: „Lako je tebi, ti u nekakve diple sviraš, ja predajem etiku“.

Miloš Đurić je zbog svoje principijelnosti poslat u logor na Banjici, gde je, iako je preživeo rat, proveo teške dane. S druge strane, mnogi od onih što se danas kunu u svoje „intelektualno poštenje“, i kriju iza akademskih titula dok rade  nemoralne stvari, ne da bi potpisali bilo kakav proglas okupatora, već bi u „slast“ svakoga ko im se zamerio – pogotovo ako je svestan onog što rade – opanjkavali i na druge načine gurali u kazamate. Uostalom, neki od njih su bili najgore komunističke glavoseče, koje su čak i 80-ih godina nabeđivali i proganjali istinski slobodoumne intelektualce zbog „srbskog nacionalizma“, „klerofašizma“ i tome sličnog (opširnije o tom – potom).

Hvala Bogu što smo samo pod mekom okupacijom NATO-a i njegovih ovdašnjih sledbenika! Manje više što nas iz par preostalih slobodnih medija (Pečat, Vidovdan, Novi Standard), npr. Antonić na razne načine verbalno vređa (primitivci, ljudi koji imaju crno ispod noktiju, pećinske spodobe, „patriotsko-komentatorska baba-Smiljana“ – što je nova uvreda u njegovom asortimanu, pre neki dan „ekskluzivno“ upućena meni). Kako se kaže: „Psuje ko Vlah“. Neka. Ne bi Antonić tako postupao da ima bilo šta drugo da kaže, a da se ne „upetlja ko pile u kučinu“, kao što se desilo sa tekstom „Pouka izbora 2012“, kojim je javnost podsetio da je NSPM unapred znao kako će Tadić namestiti izbore.
Autor: Dragomir Anđelković
Izvor: Vidovdan.org