Od Bodruma do džakovima punih podruma!

Pamćenje građana Srbije je kratko. U to smo se više puta uverili. Za to možda postoje i opravdani razlozi, jer kako bismo preživeli sve laži i obmane prošlih i sadašnjih političara.

Ipak, ovih dana, kada reč krađa ponovo bruji ulicama, kada smo shvatili da su nam izborne krađe devedesetih uzele godine koje je trebalo da su nam najbezbrižnije, a ova nedavna izborna krađa nam upravo uzima godine koje bi trebalo da su nam najplodnije u svakom smislu, naviru sećanja. Ta sećanja je uskomešala izjava Borisa Tadića da se zalaže za istragu svih „eventualnih neregularnosti“ na izborima od 6. maja. E, tada na red dolaze ona sećanja, pre svih ono obećanje dato posle afere Bodrum.

Da se podsetimo, Tadić je posle svih laži Bojana Pajtića, tada šefa poslaničkog kluba DOS-a, Šutanovca i drugih danas visoko kotiranih funkcionera svoje stranke, posle svih lažnih avionskih karti i ostalih falsifikata, priznao da Neda Arnerić nije bila u Skupštini i da su za Kori Udovički umesto nje glasali drugi poslanici DS-a. Tadić je u svojoj predsedničkoj kampanji te 2003. obećao da će istražiti ko je od stranačkih funkcionera DS-a odgovoran za sve te laži i prevare, čime je tada zadobio simpatije građana.

Ali, većina umešanih u ovu aferu danas je na najvišim funkcijama DS-a – Bojan Pajtić je predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Dragan Šutanovac je ministar odbrane, Boris Tadić se antiustavno treći put kandiduje za predsednika Srbije... Sudska presuda je izrečena samo Alenu Selimoviću, a od političke i krivične odgovornosti ostalih ni reči. Tadić kaže da je sud rekao svoje i da se tu stavlja tačka na celu aferu.

I tako dolazimo do upravo završene krađe izbora 2012, i do ponovnog Tadićevog obećanja da će se sve istražiti, da će biti obrazovana nezavisna komisija koja će utvrditi neregularnosti. To nas neodoljivo podseća na onu narodnu: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. Kako da verujemo da Tadić nije znao za aferu Bodrum i za sve krivce koji su iza nje stajali, kao što ne verujemo da ne zna za sve ove grube zloupotrebe i krađe na proteklim izborima.

Zato je važno da se podsetimo zbog čega nemamo poverenja kada bivši predsednik Srbije obeća da će se izboriti za istinu, i zbog toga podsećamo na slučaj Bodrum koji je pokazao svu sramotu i bahatost Demokratske stranke, kao i odnos njenih poslanika prema instituciji kao što je Skupština Republike Srbije. Istu onu bahatost koju su pokazali u krađi glasova birača čije sećanje ipak seže do Bodruma, a i dalje.