Danski sindrom za Šengensku zonu

Krajem aprila zemlje EU, zabrinute prilivom migranata, ponovo su podigle pitanje neophodnosti uvođenja granica unutar Šengen zone. Pariz i Rim već su razmotrili ovu ideju u periodu najezde izbeglica iz Severne Afrike. Ali prva i jedina koja je realno vratila pograničnu kontrolu postala je Danska. Tada, pre skoro 2 godine, kraljevina je bila podvrgnuta oštroj kritici patnera iz EU. A danas za pooštravanje kontrole na granici zalaže se čak glavni pobornik evrointegracija – Nemačka. Nije valjda da glavna tekovina EU – ideja slobodnog kretanja, može da bude korigovana? Kakve probleme je doneo slobodni prelazak granica u Evropi? Kakvo iskustvo ima Rusija? O tome su govorili uesnici resora Moskva-Brisel: migracioan politika, zajednički izazovi, zajednički problemi.

Na pitanje Glasa Rusije o rezultatima danskog eksperimenta odgovorila je iz studija u Briselu direktor Evropskog instituta za migracionu politiku Elizabet Kolet:

Obnavljanje unutrašnje pogranične kontrole u Danskoj bilo je uvedeno zbog borbe protiv kriminala. I praktično nije uticalo na priliv migranata u ovu zemlju. A na njen odnos sa Nemačkom i Švedskom je uticalo. Nemački turisti koji po pravilu posećuju leti Dansku, prestali su da dolaze. Jednom reči, turistička industrija je neosporno postradala. I još nešto. Odluka o povratku pasoškoj i carinskoj kontroli bila je doneta u predizbornom periodu iz političkih razloga, kako bi se privukli glasovi ultradesničara... Danas u EU razmatraju aktivno mogućnost uvođenja mera kontrole na granicama. Evropska komisija bi htela da učestvuje u usvajanju sličnih odluka, a ne da ih prepušta pojedinim zemljama. Ali sloga među članovima EU je krhka stvar, treba delovati pažljivo. Jasno je jedno: neće biti kolapsa Šengena, niko u EU na takav korak neće se odlučiti. Pa i to je stvar koja zahteva mnogo novca, tim pre u vreme krize. 27 zemalja jednostavno neće moći to da urade.

Otvorene granice i kao posledica nekontrolisana migracija nisu samo evropski, već i ruski problem. Evo šta je predložila učesnica telemosta, vodeći stručnjak IMEMO RAN Irina Seminjenko:

Možemo zajedno sa evropljanima da razmislimo o problemima iste vrste, o tome kako da uspostavimo partnerstvo među zemljama migracionih tokova. Za Rusiju su to Ukrajina, Moldavija, Kirgizija, Tadžikistan, odatle masnovno dolazi radna snaga. Kako da je regulišemo? Kontrolom na granici po tipu Danske? Ili kao u Italiji, gde već sada deluje stroga procedura registracije pridošlica? Sve to moglo bi da se razmotri u rusko-evropskom migracionom centru. Potreba da se on formira sazrela je.

Eksperti u Moskvi i Briselu su uvereni: otvaranje granica, priliv neregulisane, često ilegalne migracije u konstekstu krize, kada je nezaposlenost u EU visoka (u nekim regionima Španije do 40%) potranjuje radikalna desničarska raspoloženja. Presedan Brejvika u Norveškoj, usvajanje zakona koji pooštravaju život migranata u Danskoj, pobeda nacionalističke Partije slobode u Holandiji, uspeh nacionalista na predsendičkim izborima u Francuskoj i tako dalje. A na pragu Šengena stoje Bugarska i Rumunija sa svojim problemom Roma. I rešenje za sada nije pronađeno...