Moguć atomski rat Izraela i Irana

Američki vojni stručnjaci iz vašingtonskog Centra za strateška i međunarodna istraživanja saopštili su da smatraju sasvim mogućim atomski rat između Izraela i Irana. Čak su istupili sa prognozom da bi „razmena udara“ mogla potrajati nešto manje od jednog meseca i da bi sigurni pobednik bio Izrael.

Po njihovim proračunima, Izrael bi u tom ratu izgubio oko 800.000, a Iran - 20 miliona stanovnika. Ovakvu „sigurnu pobedu unapred“ Amerikanci povezuju sa dve okolnosti: da Izrael ima veći i znatno moćniji atomski arsenal i da bi indirektni učesnici rata na strani Jevreja bile i SAD i neke države iz samog regiona.

A-bombe

Na stranu Irana mogla bi stati jedino Sirija, koja bi protiv ciljeva u Izraelu mogla upotrebiti rakete, hemijsko i bakteriološko oružje.

Odmazda Izraela Sirijcima - po predviđanjima Centra za strateška i međunarodna istraživanja - biće „strašna“ jer će atomski kontraudari dovesti do pogibije i 18 miliona Sirijaca. Na sličan „odgovor“ moraće da računa svako ko poželi da pomogne Teheranu. A to znači, upozorili su iz Vašingtona, da i Egipat rizikuje atomske udare po svojoj teritoriji - ukoliko odluči da stane na „pogrešnu stranu“.

Iran će izgubiti rat, smatraju američki vojni eksperti, zato što će, čak i ako uspe da brzo dođe do atomske bombe, i do odgovarajućih raketa-nosača, imati na raspolaganju A-glave koje neće biti moćnije od jedne kilotone, dok Izrael već raspolaže A-bombama jačine 100 i više kilotona. Drugi hendikep za Teheran vidi se u tome što na teritoriji Irana postoji bar deset puta više krupnih ciljeva koji mogu biti meta atomskog napada nego što ih ima u Izraelu. Procenjeno je, naime, da bi Iranci mogli baciti atomske bombe na Tel Aviv i Haifski zaliv, a da bi izraelska armija odgovorila udarima po Teheranu, Kermanšahu, Širazu, Kermanu, Tebrizu, Kazvinu i drugim iranskim gradovima. Naravno, prvo po atomskim centrima u Natanzu i Isfahanu.

Izbeći sukob

Ukoliko bi zaista došlo do atomskog rata, izraelska prednost bio bi i protivraketni sistem „Arronj“ (strela) za koji Amerikanci misle da bi bio štit koji bi teško probile iranske rakete. S druge strane, u Vašingtonu se veruje da bi izraleske rakete relativno lako stizale do svojih ciljeva - zahvaljujući novim raketnim tehnologijama i satelitskoj opremi u čijim programima su već „svi strateški objekti protivnika“.

S obzirom na to da su američke obaveštajne službe nedavno morale da priznaju da Iran nema atomsko oružje, nameće se pitanje: zbog čega Centar za strateška i međunarodna istraživanja ipak „maše“ iransko-izraelskim atomskim ratom? Uprkos svemu, ruski vojni analitičar Viktor Litovkin upozorava da bi - čak i pri takvom stanju stvari - gubitnik u eventualnom ratu bio Izrael, a ne Iran.
„Izrael je osma po snazi atomska sila u svetu, samo što to niko neće javno da kaže. Ipak, pobednik u ratu koji „crtaju“Amerikanci - pre će biti Iran. Zamislite razmere Izraela i Irana. Zamislite da na teritorije obe države budu bačene atomske bombe. Zamislite, čak, i da na Iran bude bačeno više i moćnijih bombi. Žrtva takvog rata, zato što je neuporedivo manji, ipak bi na kraju bio Izrael. U svakom slučaju, iransko-izraelski atomski sukob, a i svaki drugi, treba unapred osujetiti“, upozorava Litovkin.

NAJMANJE 300 A-GLAVA

Izrael nikada nije pristao da otkrije podatke o svojim atomskim i raketnim potencijalima. Međutim, autoritativni međunarodni vojni stručnjaci procenjuju da Tel Aviv ima na raspolaganju najmanje 300 A-glava.