Rikša-bluz Indijska noć u Moskvi

Organizatori akcije Noć u muzeju, koja će biti održana u Moskvi 19.-20. maja,  sve su učinili da bi ta akcija obuhvatila sve – od obožavalaca tradicionalnih umetničkih  vrednosti sve do onih, koji najviše vole narodno veselje.

Od 1999. godine te noći ne spava više od 40 zemalja Evrope. Pre 5 godina je muzejska nesanica obuhvatila i Rusiju. Ove godine samo u Moskvi u toj akcii učestvuje skoro 200  ustanova – od umetničkih galerija  sve do Muzeja piva. Nedavno su se im priključili biblioteke, pozorišta, parkovi, kao i ambasade – Belgije, Islanda, Egipta, Grčke. Prvi put  je kulturnu noć organizovala ambasada Indije u Muzeju naroda Istoka, gde je, uzgred rečeno, indijska zbirka  jedna od najvrednijih. Bronzani kipovi, relefi s hramskih kočija boga  Džaganatha, staro oružje i naslikane minijature – sve se to prikuplja, proučava i popularizuje od 1918. godine, - istakla je zamenik direktora muzeja Tatjana Metaksa.

Prve sale stalne ekspozicije upravo predstavljaju indijsku kulturu.  Najomiljenija su bila predavanja iz umetnosti Indije. Naši indolozi su putovali u Indiju, a zatim su pisali knjige o njoj.   U toku dužeg vremena smo sarađivali s muzejima Indije. Bila je organizovana jedna divna izložba, gde su indijski zanatlije stvarali svoja dela pred očima publike.

Ovog puta će svoje veštine demonstrirati majstori cvetne ceremonije, indijski jogi, igrači i muzičari. Sve će se to odvijati usred lepe pijace s indijskim slatkišima, tkaninama, ukrasima. Međutim, prvo će posetioci proći kroz sale, gde će biti održan glavni događaj indijske noći: zajednička izložba dva istaknuta savremena umetnika – Rusa Aleksandra Tokareva i Indijca Manasa Roja. To je simbolički događaj: ove godine se obeležava 65. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje. Inače su odnosi  između samih umetnika  uspostavljeni davno, oni nalaze mnogo zajedničkog u svom stvaralaštvu: muzikalnost slikarstva, mešavinu kulturnih tradicija.  Sve se to odražava u zagonetnom nazivu izložbe Rikša-bluz. U SSSR-u je upravo rikša bio smatran simbolom  potlačenog trudbenika u kapitalističkim zemljama, koji trči bos,  vozi  bogataše. Mi smo našli u tom liku druge simbole, - objašnjava Aleksandar Tokarev koncepciju izložbe.

Umetnik je takođe rikša. On vuče kolica s još većim teretom. On vozi bogove – grčkog Apolona i indijskog Ganešu, koji sede zagrljeni, i još mnoge bogove različitih religija. Umetnik, koji u duši nema Boga, teško da bi mogao da bude umetnik, - nastavlja Aleksandar Tokarev. Zato on vuče kolica svojih misli, svojih sumnji. To je ujedno i težak, i veseli teret, jer bogovi u kolicima još i pevaju i plešu. Od toga je vući kolica teže. Životni put umetnika je težak, ponekad tužan, ponekad radostan, ali u svakom slučaju interesantan.

Manas Roj na svoj način zamišlja zadatak umetnosti: Čovek ima dve glavne mane, - kaže on, - zavist i gnev. To je uzrok svih nesreća.

Prilazim platnu radi toga da bih isključio iz svoje duše te dve mane. U mom je slučaju slikarstvo metla, koja tera zavist, zlo, sve loše. Život običnog čoveka, - dodaje Manas Roj, - može da se uporedi s rekom, koja se uliva u okean. Život umetnika  - s rekom, koja sama postaje okean.

Filozofiramo po mogućnosti i pevušimo, - rezimira Aleksandar Tokarev. Umetnici pevuše bluz, koji se s pravom smatra američkim žanrom, ali ima različite izvore, između ostalih i indijske. Između ostalog,  na jednom platnu ruski umetnik je naslikao rusku ženu, ali sa pet ruka poput indijske boginje. Na platnima njegovog indijskog kolege mogu da se vide figure, koje podsećaju na afrička božanstva. Zato je logičan  završetak indijske noći afirčkim bubnjevima…