Tajna armija NATO-a

Sredinom 20. veka u Zapadnoj Evropi postojao je poseban odred Severnoatlantske alijanse, tvrdi autor knjige Tajna armija NATO-a Daniel Hanser. Istraživnje švajcarskog istoričara sada je objavljeno i u Rusiji. O detaljima istrage Hanser je govorio u intervjuu za Glas Rusije.

Nepomirljivi protivnici 20. veka – Severnoatlantska alijansa i socijalistički Varšavski blok, čija je glavna snaga bio Sovjetski Savez. Ali nije isključeno da NATO nije delovao samo otvoreno. Kako bi se suprotstavile „sovjetskoj najezdi“ u zemljama Zapadne Evrope početkom 50-ih godina prošlog veka pojavile su se nekakve tajne armije. One su nazvane Gladio – što na latinskom znači mač, njihov amblem bio je salamander. Stručnjak za savremenu istoriju i međunarodne odnose posle 1945. godine, profesor Bazelskog univerziteta Daniel Hanser govorio je za Glas Rusije o nekim tajnama NATO-a.

Moje kolege često su govorile: NATO nikada nije imao nikakve tajne armije! Čitav svet je mislio da nešto tako nije postojalo. A zatim 1990. godine u Italiji premijer Džulio Andereoti je potvrdio da su u svim zemljama Evrope, zemljama NATO-a postojale tajne armije i da se u Italiji takva armija zvala Gladio. To je izazvalo veliko ubuđenje. Ljudi su bili začuđeni. Cilj tih armija bilo je suprotstavljanje sovjetskoj najezdi. Ali najezda se u vreme hladnog rata nije ni desila. Zato su ljudi mislili da ove armije ništa nisu radile u vreme hladnog rata, ali to nije tako. One su se koristile u to vreme da se manipuliše političkom klimom u nekim zemljama.

Među tim zemljama su Francuska, Belgija, Švajcarska, Šveska, Turska, Italija, Grčka, Austrija, Španija, Portugalija, Finska. Jedan od zadtaka tajnih odreda bila je promena političkog kursa pojedine zemlje. A jedan od metoda bili su teroristički akti, tvrdi Hanser. U tom kontekstu on predlaže da se pogledaju neke eksplozije minulih godina. Eksplozija bombe u čekaonici železničke stanice u Bolonji 2. avgusta 1980. u kojoj je poginulo 85 osoba a 200 ranjeno. Iste godine odjeknula je eksplozija na Oktoberfestu u Minhenu.

Autor istraživanja rekao je da su tajne armije imale direktne veze sa terorističkim aktima. Agenti su ubacivani u terorističke organizacije i bili su primorani da učestvuju u terorističkim aktima kako bi izbegli da budu otkriveni. Jednostavno je neverovatno znati da u Evropi postoji terorizam u koji je umešana država. Setite se, 1985. godine u doba uprave predsednika socijaliste Miterana, Francuska je nameravala da sprovede nuklearne probe na jednom od atola Tihog okeana i aktivisti Grinpisa su se uputili tamo na svom brodu kako bi to omeli. Na kraju, kako bi se izbavili od njih i izvršili probe atomske bombe, francuske tajne službe su izvršile teroristički akt protiv broda Grinpisa, u kojem je poginuo jedan novinar. Što se tiče njujorškog terorističkog akta, pretpostavljati da je njega organizovala američka specijalna služba, a ne bin Laden, to je naravno krajnost. Ali istina se verovatno nalazi na sredini, pošto se ne sme isključiti da su specijalne službe bile u toku šta smera Al-Kaida ali nisu se mešale u realizaciju, u nadi da iskoriste njegove posledice kako bi olakšale pristup SAD nafti i gasu Bliskog Istoka.

Po knjizi Tajna armija NATO-a režiser Emanuel Amaro je snimio dokumentarni film koji je bio prikazan u Belgiji, Švajcarskoj i Francuskoj. Između ostalog postoji i drugo filmsko raskrinkavanje tajni NATO-a: zagonetna organizacija Tredstoun koja stoji iza leđa američkih političkih anonomnih ubica u poznatom filmu Bornov indetitet za Daniela Hansera je pralik tajnog odreda Severnoatlantske alijanse.