Soči: 100 godina čitanja u letovalištu

Javna biblioteka «Puškin» u Sočiju obeležava svoju 100. godišnjicu. Za svoj jubilej je ova jedna od najstarijih biblioteka na ruskoj obali Crnog mora dobila novo izdanje – prvi ruski prevod Olimpijskih memoara osnivača olimpijskih igara današnjosti Pjera de Kubertena.

Današnji život Sočija je svakako koncentrisan na izgradnji novih sportskih objekata, hotela, transportnih čvorova radi zimske Olimpijade-2014. Međutim, program pripreme za toliko važan događaj u sportskom svetu obuhvata i restauraciju istorijskih zgrada i kulturnih objekata. Sočinska biblioteka Puškin je jedan od njih. Tu je nedavno izvršen kapitalni remont, zato jubilej biblioteka slavi u obnovljenoj zgradi. Biblioteka se nalazi u centru grada. Ona podseća na srednjovekovni zamak na visokoj obali mora, ispred fasade je fontana. Prozori  su neobičnog izgleda u obliku jaja, unutra su drvene stepenice, stari kamini sa umetničkom keramikom… To je mašta autora projekta zgrade biblioteke – talentovanog samoukog arhitekte Alekseja Butkina. Danas je njegovo delo jedinstveni spomenik arhitekture u letovalištu Sočiju i omiljeno mesto odmora građana, - rekao je u intervjuu Glasu Rusitje direktor biblioteke Valentin Volkov.

1912. godine je to bilo dostignuće, danas je to jedna od najstarijih, omiljena biblioteka za stanovnike grada i njegove goste. Ova je biblioteka jedan od objekata prilikom razgledanja grada. Strani turisti uživaju u izgledu zgrade i žele da je vide iznutra.

Pre više od 100 godina je bilo teško pretpostaviti da će na  mestu močvare u južnom delu Ruske imperije, gda je harala malarija, nastati poznato u svetu letovalište i banja.

Iz čitave Rusije su ovamo došli intelektualci-doseljenici. Jedna od prvih je ovamo došla iz Peterburga književnica i prosvetiteljka Jekaterina Majkova. Ona je otvorila u svojoj kući  javnu biblioteku. Kada je čitava Rusija 1899. godine slavila 100. godišnjicu velikog pesnika Aleksandra Puškina, Sočinci su u čast tog događaja počeli da prikupljaju sredstva za izgradnju specijalne zgrade za već formirane knjižne fondove. Priloge su davali i intelektualci-stanovnici grada, i običan narod – zanatlije, trgovci, zemljoradnici. Patronirao je izgradnju lekar Arkadij Gordon, na čiju inicijativu su u gradu nastali prvi sanatorijumi i počeli da se koriste celebni macestinski izvori.

Postepeno su se  fondovi biblioteke povećavali, jer su ih popunjavali i poznate ličnosti, i  obični građani. Osim lepe književnosti, ovde ima knjiga iz medicine, prava, sociologije, ekonomije – praktično iz svih oblasti znanja. Kustosi pažljivo čuvaju raritete, među kojima je raskošno izdanje iz 1912. godine Istorijat slikarstva svih vremena i naroda čuvenog rusokg umetnika Aleksandra Benoaa.

Danas je Sočinska biblioteka savremeni kulturni centar, gde kontaktiraju mladi, gde ima i klub književnika. Čitaocima su pristupačni i elektronska čitaonica, i sajt na Internetu.