Mito zbog opstanka

U krizi su, kao i u ratu, dobra sva sredstva. Novo istraživanje kompanije za reviziju i konsalting Ernst&Young je pokazalo: top-menadžeri u celom svetu su spremni da daju mito i ispravljaju finansijske izveštaje zbog zarad opstanka njihovih kompanija. Autori referata su zapazili pozitivne promene u Rusiji.

Nedavni ekonomski problemi primorali su mnoge rukovodioce velikih kompanija u celom svetu da ponovo razmotre svoje poglede na etičku stranu biznisa. Novo istraživanje kompanije za reviziju i konsalting Ernst&Young je pokazalo da su zbog dobiti i opstanka firme mnogi rukovodioci spremni da daju mito i da falsifikuju finansijske izveštaje.

Stručnjaci Ernst&Young su ankteriali preko hiljadu i po top-menadžera iz 43 zemlje sveta. Glavno pitanje je njihov doživljaj korupcije i spremnost da lično prekrše etičke norme. I ispostavilo se da ekonomska kriza ukida mnoge tabue. Skoro 40 procenata ispitanika je navelo da su u njihovim zemljama mito i drugi oblici korupcije uobičajena stvar. A udeo direktora kompanija koji su spremni da potkupe činovnike iznosi 15% ispitanika. Pre godinu dana ova cifra je bila na nivou od 9%.

Partner upravnik "2K Revizija – Poslovne konsultacije/Morison Internešnl" Ivan Andrijevski ističe da na raspoloženje biznismena u velikoj meri utiče i ponašanje samih činovnika. Oni koji su se ranije zadovoljavali poklonima i platom, sad često zahtevaju "dodatak".

Kad je reč o korupciji svi pričaju da je to loša stvar. A kad se radi o borbi za ugovor sami menadžeri nude novac licima koja donose odluke o ishodu konkursa i podeli ugovora. Biznismen najmanje od svega želi da s bilo kim deli deo svoje dobiti. To protivreči njegovim zadacima po statutu o ostvarivanju dobiti. Jednostavno, biznis učestvuje u onim šemama i pravilima koje određuju lica koja donose odluke: činovnici i rukovodioci vrlo velikih ustanova i kompanija s učešćem države. I ne može se govoriti o tome da oni podržavaju (korupciju). Rado bi je se odrekli.

Još jedna negativna činjenica otkrivena u toku istraživanja jeste i spremnost mnogih top-menadžera da otvoreno falsifikuju finansijske pokazatelje kako bi spasili biznis. Takvih je 5% ispitanika. I to nije problem samo zemalja u razvoju (tamo su, po statistici Ernst&Young najviši rizici korupcije), već i vodećih svetskih ekonomija, ističe pravnik Aleksandar Černov. I navodi da sama činjenica da su biznismeni spremni da plate mito govori o krizi i u upravljanju državom i u sistemu prava.

Ako obratimo pažnju na istu ovu Ameriku vidimo da se tamo desio veliki broj skandala, čak i u poslednje vreme, kad su top-menadžeri na najvišem nivou plaćali mito ili dodatak za akviziciju svog proizvoda. Sad se o tome jednostavno više ne govori. Korupcija raste onda kad ne funkcioniše pravosuđe. Kad ljudi shvataju da je za njih mnogo jednostavnije i efikasnije da idu putem korupcije. Ne plaši ih kazna, oni jure profit.

Učesnici u anketi Ernst&Young su priznali da se skeptički odnose prema obećanjima i pokušajima vlasti da iskoreni korupciju. Međutim, autori istraživanja po dobru pominju Rusiju. Oni ističu da se u Rusiji u celini popravlja situacija nakon ulaska Moskve u STO i širenja saradnje s Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR).