U Ginisovu knjigu rekorda uključena džamija iz Rusije

Jedna od 7000 džamija sa prostora Rusije dospela je u Ginisovu knjigu. Islamski hram u gradu Noriljsk smatra se najsevernijom džamijom u svetu. Noriljsk se nalazi 300 km severnije Arktičkog polarnog kruga. Ovaj industrijski grad se pojavio na mapi Rusije 1953. godine. Na današnji dan to je po broju stanovnika drugi u svetu grad iznad Arktičkog kruga. Broj stanovnika u Noriljsku - preko 200.000 ljudi. Četvrtinu čine etnički muslimani. Nisu svi starosedeoci.

Većinu, naravno čine doseljenici raznih nacionalnosti. Mnogo je sa Kavkaza, ima Tatara, Baškira, mnogo Azerbejdžanaca. Uglavnom su svi došli ovamo na rad, - kaže imam-hatib noriljske džamije Abdula-hazrat Galimov.

U Noriljsku, do kojeg se može stići samo vazdušnim saobraćajem, ima gde da se radi. To je jedan od najvećih industrijskih centara Rusije: njemu pripada petina svetske proizvodnje nikla, proizvodi se i bakar, kobalt, niz plemenitih metala. A sa zadovoljavanjem duhovnih potreba vernika u Noriljsku je prvih decenija njegovog postojanja situacija bila problematična. Međutim 1996. godine izgrađen je pravoslavni hram, a dve godine kasnije grad je dobio smaragdnu džamiju:

„Džamija u osnovi ima oblik zvezde, minaret – četvorougaonik. Molitveni prostor je okrugli, visina minareta – 30 metara, - govori Abdula-hazrat. – U celini džamija nije velika, ali ima dva sprata. Donji prostor se koristi kao medresa.“

Vernici sa zahvalnošću pamte čoveka, koji je izgradio hram u Noriljsku: to je Muhtad Bekmejev, etnički Tatarin. On je dao i ime džamiji „Nurd Kamal“ u čast svojih roditelja: oca Nuritdina i majke Gajnikamal.

„Džamija je izgrađena kao i mnoge druge zgrade u Noriljsku – na šipovima,- govori Abdula-hazrat. – Šipovi su neophodni, jer ovde na maloj dubini od površine zemlje počinje sloj stalno zamrznotog tla (permafrosta) debljine 300-500 metara. Ukoliko, tokom nekog toplog leta, tlo počne da se topi – to će prouzrokovati kretanje temelja. Zato se, da bi postrojenje bilo stabilno, temelje polaže na šipove, koji se pobijaju, preciznije zamrzavaju unutar slojeva stalno zamrznnutog tla.

Najsevernija u svetu džamija ima i niz spoljnih specifičnosti. Naprimer, uobičajeno je da minaret ima oblik okrugle kule, a u Noriljsku je napravljen kvadratni. Razlog – opet isti, - žestoka klima: dve trećine godine prosečna mesečna temperatura u rejonu Noriljska je ispod nule, zimi je mraz do 50 pa i 55 ispod nule. Zato bi se u slučaju zidanja po krugu, zidovi minareta više promrzli i više reagovali na opterećenja od vetra.

Krovovi džamije i minareta su pod nagibom, drugačije se i ne može zbog snega. Kažu, da na svakog stanovnika Noriljska dođe, u proseku, po 10 tona snega godišnje.

Abdula-hazrat Galimov je u džamiji Noriljska svega pet meseci. Posle završetka Ruskog islamskog univerziteta bio je upućen ovamo iz centralne Rusije.

„Naravno da se ovdašnja klima razlikuje od južnih predela. Ovde je sve drugačije: polarna noć i polarni dan. Odnosno pola godine traje dan, a pola godine - noć. To je tako iznad polarnog kruga. Ovde su veoma jaki vetrovi. Ako je temperatura deset stepeni ispod nule i pritom jak vetar – veoma je hladno. Sve je ovde, na krajnjem Severu – drugačije. Ali su ljudi isti, i vera je ista. A moj je glavni zadatak – da usmeravam vernike,“– rekao je na kraju Abdula-hazart Galimov