Simfo-samit povodom Dana Rusije

Tradicionalna posveta glavnom državnom prazniku – Danu Rusije 12. juna biće VII Festival simfonijskih svetskih orkestara, koji se otvara u Moskvi 1. juna. Po sedmi put Moskva je svojevrstan domaćin simfonijskog "samita" – Festivala simfonijskih svetskih orkestara (1-11. jun).

Ruska tradicija obeležavanja glavnog državnog praznika međunarodnim festifalom akademske muzike nema analoga u svetu. I to se posebno sviđa učesnicima simfonijskog "samita", a njih je u ruskoj prestonici za sedam festivalskih godina bilo već najmanje tri hiljade. Da čestitaju stanovnicima Rusije dolazili su orkestri iz Italije i Francuske, Velike Britanije i Nemačke, Švedske i Belgije, Mađarske i Poljske, Češke i Rumunije, Indije i Izraela, Južne Koreje, Turske i Kine. Sad će u čast Dana Rusije (12. juna) na scenu najlepše Kolone sale izaći kolektivi iz SAD, Kolumbije i Kube. Američki kontinent je na Festivalu predstavljen prvi put – i to je važna osobenost ovogodišnjeg foruma.

Što se tiče ruskih orkestara, njih među učesnicima, po tradiciji ima dva: jedan nastupa na otvaranju, a drugi zatvara svečanost. Ovog puta čast da otvori festival ima simfonijski orkestar iz starinskog volškog grada Jaroslavlja. Ovim muzičkim kolektivom sa skoro 70-godišnjom istorijom rukovodi poznati ruski dirigent Murad Anamamedov.

"Za nas je bilo neočekivano to što je naš orkestar pozvan na tako prestižan forum, na kojem uglavnom učestvuju takozvani top-orkestri sveta – iz Evrope, Azije, i sad kolege s one strane okeana. Organizatori su me zamolili da izložim ideje za program koncerta i ja sam poslao 6 predloga s različitim kombinacijama, - nastavlja dirigent. – To su bili Čajkovski, Rahmanjinov, Brams, Maler i naš savremenik Eduard Artemjev. I bio je veliki jermenski kompozitor, filosof, apsolutni genije Avet Terterjan. Organizatori su izabrali 5. simfoniju Čajkovskog i 5. simfoniju Terterjana. Ova Terterjanova simfonija je s moje tačke gledišta epohalno delo povezano s problematikom prostora, vremena i istorije – jermenske lokalne istorije, svetske istorije, istorije ljudske suštine. To je fenomenalno!"

Jermenski kompozitor Avet Terterjan, koji je preminuo 1994. godine i ruski muzički klasik iz 19. veka – Pjotr Čajkovski – ovakvim kontrastnim spojem festivalski koncerti se odlikuju od samog početka. Moskva svakom orkestru nudi da maksimalno široko pokaže svoje mogućnosti – od klasike proverene vremenom do dela današnjice, i osim toga, da što šire upozna stanovnike Rusije sa stvaralaštvom kompozitora svoje zemlje. Evo kad se zaista razvija paleta jarkih boja i raznovrsnih nijansi i nastaje onaj zaslepljujući muzički vatromet s kojim je kod Rusa čvrsto povezana predstava o Festivalu simfonijskih svetskih orkestara! Finalni plotun ovog vatrometa ispaliće moskovski muzičari izvođenjem dela posvećenih velikim datumima i velikim događajima iz ruske istorije. U čast 1150-godišnjice ruske državnosti domaćini festivala su pripremili jedinstven program "Muzika istorije Rusije".