Izgradnja Južnog toka započeće do kraja 2012. godine

Planiramo da pristupimo izgradnji ovog gasovoda krajem tekuće godine, za njegovu izgradnju biće potrebno 1,5 – 2 godine, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na otvaranju samita Rusija-EU u gradu Streljna u Lenjinigradskoj oblasti povodom perspektiva realizacije projekta Južni tok.

Gasovod Južni tok zajedno sa njegovim severnim analogom – Severnim tokom, dva su ključna elementa u realizaciji ruske strategije osiguranja energetske bezbednosti Evrope. Osnovni cilj je smanjenje tranzitnih rizika tehničkog i posebno političkog karaktera.

Posebna uloga u datom pogledu pripada upravo Južnom toku – zbog veće dužine cevovoda i površine teritorije obuhvaćene odgovarajućom infrastrukturom. Treba pomenuti da je razrada tako masovnog projekta trajala manje od 5 godina, bez obzira na periodične komplikacije, pre svega geopolitičkog karaktera.

Od samog početka Južni tok je bio u centru geopolitičkih igara koje je zamrsila EU. Brisel shvata interese energetske bezbednosti malo drugačije – kao odstranjenje Rusije od isporuka energenata. U te svrhe Evropska komisija je još 2003. godine izdvojila grant za spovođenje istraživanja u okviru projekta Nabuko. Deklaracija usvojena u januaru 2009. godine u Budimpešti na pompeznom Samitu o Nabuku, okarakterisala je projekat nao inovacioni, moguć i pouzdan, sa ciljem da se direktno spoje isporučioci prirodnog gasa prikaspijskog regiona Bliskog Istoka sa EU, Turskom i Gruzijom.

Ipak u praksi čedo EU se ispostavilo nemogućim i nepouzdanim. Posle neuspeha pokušaja da se za planirani cevovod nađe dovoljna količina gasa, evropski eksperti su sa žaljenjem konstatovali da je cena projekta umesto prvobitnih 8 milijardi evra činiti najmanje 14 milijardi. Na kraju, po podacima zapadnih medija, Evropska komisija je već spremna da odustane od realizacije nerentabilnog projekta, mada za sada se boji da to glasno izjavi.

Osim toga, Moskva i Baku razmatraju proširenje kupovine azarjbedžanskog gasa s ruske strane, istakao je u razgovoru za Glas Rusije generalni direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

Azarbejdžan će u perspektivi moći da uveća obime izvoza svog gasa. Rusija je sa svoje strane spremna da predloži Bakuu tranzitne mogućnosti za njegove isporuke na evropska tržišta. I ključna maršruta u tom pogledu će biti upravo Južni tok.

Trenutno verovatna glavna kopnena magistrala Južnog toka izgleda ovako: od bugarske luke Varna preko Srbije, Mađarske ili Hrvatske i Slovenije ka Italiji. Mada energetske bitke nisu završene i uskoro u njih aktivno mogu da se uključe SAD.