Škola bez nauke

Eksperti i javnost su više puta kritikovali nove obrazovne norme. Mnogima nije odgovaralo preuređivanje školskog programa, u skladu sa kojim, prema novim pravilima, izdvojeni su obavezni predmeti i predmeti po izboru, zavisno od struke – prirodnih, društvenih  ili tehničkih nauka. Eksperti su skretali pažnju da savremena škola ionako pruža malo znanja, preuređivanje programa će samo produbiti takvu situaciju.

Zaštitnici novih državnih normi su tvrdili da de-fakto u srednjem obrazovanju neće doći do preokreta. Većina učenika i ranije je neravnomerno delila napore prilikom učenja, usredsredivši se na  jednim predmetima i ignorišući druge.

U poslednjoj verziji obrazovnih normi u obavezne predmete spadaju ruski jezik i književnost, matematika, strani jezik, istorija, kao i fizička kultura i osnove bezbednosti života. To je rezultat društvenih diskusija, koje su pomogle da se u spisak bezalternativnih predmeta vrati, recimo, ruski jezik. Međutim, fizika, hemija i biologija, izgleda, neće uspeti da se  vrate u obavezne predmete. Ministar obrazovanja Dmitrij Livanov je stavio na znanje da su diskusije završene. Prema podacima lista Mokovske novosti, državne norme su već podnete Ministarstvu pravde.

Međutim, taj dokument i dalje ostaje sporan. Recimo, zašto  u obavezne predmete spadaju osnove bezbednosti života? Taj je predmet pružao malo znanja. Pre su hemija, fizika i biologija pružale pravila bezbednosti života. Njihovo brisanje iz obaveznih predmeta je užurbano rešenje, ubeđen je član Društvene komore, pedagog i publicista Vjačečslav Kalinjin.

Ranije je svaki učenik imao predstavu o osnovama hemije, fizike i biologije. To pomaže bilo kom čoveku da se harmonično razvije, trenira inteligenciju, širi znanje. Omalovažavanje tih naučnih disciplina vodiće degradaciji ruskog obrazovanja.

Škola uvek formira ukupan odnos čoveka prema svetu, - kaže pedagog, zamenik direktora Ruskog instituta kulturologije Natalija Krjukova. Ako se obrazovanje formira jednostrano, u društvu će preovladati jedan određeni tip ličnosti, - kaže ekspert.

Kada se u školi dodeljuje veća pažnja  prirodno-matematičkim predmetima, formira se ličnost inženjerskog tipa. Sovjetska škola je formirala  čoveka sa mentalitetom inženjera. Pre revolucije 1917. godine gimnazije su bile orijentisane prema društvenim naukama. Dakle, formirao se tip ondašnje birokratije.

Razrađivači normi predlažu kompromis – stvaranje nekog opšteg kursa Prirodne nauke za decu, koja uči društvene nauke. Međutim, to ne menja situaciju. Takav kurs će omogućiti samo površinsko znanje fizike, hemije i biologije. U bilo kom slučaju nove norme u školskom obrazovanju ne pružaju odgovor na glavno pitanje, - kaže Natalija Krjukova, - ko će raditi, recimo, sa nanotehnologijama, jer u narednoj budućnosti, kroz, recimo, 10 godina, one mogu da  se znatno prošire. Onda će nastati akutno pitanje društvenog upravljanja tehničkim rezultatima, - kaže Natalija Krjukova.

Ostaju neke nade na  doradu novih normi obrazovanja, jer će zemlja potpuno preći na njih tek kroz 8 godina. Glavno je da bi Ministarstvo obrazovanja i nauke ipak sledilo geslo, pod kojim se održava primena državnih normi – Na putu  ka društvenom dogovoru.