Izbori u Grčkoj- „trenutak istine“ za evrozonu

Stari svet bez daha čeka ishod parlamentarnih izbora u Grčkoj – oni bi trebalo da odrede budućnost evrozone. Međutim, jasno je, bez obzira koja će politika pobediti, ozbiljni problemi neće nestati. Možda najbolja stvar koju bi mogli da urade lideri Evropske unije - da počnu hitno da razvijaju mehanizme za izlaz pojedinih zemalja iz evrozone.

Glavno pitanje tokom izborne kampanje u Atini, bio je stav političkih partija prema članstvu te zemlje u evro zoni i ispunjavnju uslova po kojim Grčka prima ekonomsku pomoć od EU i MMF.

Konzervativci iz „Nove demokratije“ i socijalisti PASOK-a, oslabili su svoju poziciju samom činjenicom da su dali evropskim zvaničnicima potpisane garancije da će nastaviti politiku reformi i fiskalne mere štednje.

Lokalni komunisti i ultranacionalisti nude kao rešenje odbacivanje evra i izlaz zemlje iz EU. Pozicija nije baš jaka. Mnogima je jasno da, u grčkoj ekonomiji nema pokretačkog rasta bez pomoći EU, neće se izaći iz krize. BDP po stanovniku u Grčkoj pre početka krize, samo je za četvrtinu manji nego u Nemačkoj. Ko će odbiti tako nešto?!

Najveću podršku uživa program radikalne levičarske koalicije SIRIZA, koja je za ostanak u zoni evra, ali se protivi zahtevima EU. Kako je ovo moguće? Vrlo jednostavno – lideri SIRIZA opipali su slabu tačku Brisela. Bankrot Grčke preti da uruši evro i dovede do ekonomskog kolapsa cele evrozone. Sledeće na tom putu mogu biti Španija, Portugalija, itd.

Dakle, lider SIRIZA Aleksis Cipras već šest meseci ucenjuje EU izlaskom iz zone evra ili mogućim bankrotom Grčke. Kao, vi nemate kud, vi ste nas eksploatisali, sada nas spasavajte a mi vam ništa ne dugujemo. Masovni protesti protiv mera štednje u Grčkoj, tradicija grčki vojne levice i jačanje ekstremne desnice su dodatni argumenti za pregovaranje.

Ali, ova igra je hod po ivici. U slučaju bankrota zemlje ili njenog izlaska iz evrozone, posledice za Atinu će biti daleko katastrofalnije, nego za glavne donatore EU – Nemačku ili Francusku, koja pokušava da ucenjuje Cipras.

Dakle, moguće je da će, ako SIRIZA pobedi na izborima lideri morati da se odreknu obećanja datih tokom kampanje i ispune zahteve Evropske Unije.

Međutim, postoji i druga mogućnost: ispunjavanje zahteva i nove tranše neće izlečiti grčku privredu, već samo, za sada, konzervirati problem. Moguće je da će strah od socijalnih nereda naterati konzervativce i socijaliste, u slučaju dolaska na vlast, da razgovaraju o revidiranju uslova pod kojima pomoć pružaju EU i MMF.

Ukupna nesigurnost stvara za Brisel i vodeće države EU dodatni podsticaj da se osmisli, konačno, mehanizam bezbolnog povlačenje iz eurozone, onih članova „koji nisu uspeli“.