Novosti nauke

Ruski naučnici iz Laboratorije citometrije i biokinetike Instituta za hemijsku kinetiku i gorenje RAN napravili su jedinstveni uređaj – skenirajući protočni citometar. Stručnjaci kažu da se uređaj pravio za običnu analizu krvi. Ali za razliku od uređaja koje danas imaju na raspologanju lekari i daju opšte podatke o broju eritrocita i leukocita, on omogućava da se izvrši dublje istraživanje i kvalitetnije, govori jedan od autora Dmitrij Strokov.

Standardna oprema koja danas postoji u klinikama po pravilu daje samo prebrojavanje ćelija, tačnije računa se broj leukocita i eritrocita. Sama tela se nikako ne karakterišu. A ovaj uređaj istražuje svaku ćeliju: da li je velika ili mala, kakve su granule, da li je jezgro čvrsto. Svi ovi parametri su direktno vezani za razne bolesti. Na rpimer, prilikom bronhijalne astme čvrstoća jezgra se menja, tačnije razlikuje se od zdravog. Kada se čovek zarazi virusom imunodeficita takođe se menja čvrstoća jezgra leukocita.

Osnova ili jezgro, kako govore stručnjaci, instrumentalne platforme analizatora jeste protočni citometar. To je nova tehnologija koja dozvoljava da se izmere pojedinačne čestice, koje igraju ulogu otisaka prstiju i sadrže sve neophodne informacije o morfološkim karakteristikama.

---

Prvi ptu svi vodeći ruski resorni konstruktorski biroi objedinili su se radi konstruisanja novog aviona Crno krilo MS-2, superlakog i superekonomičnog. Ovaj avion će biti napravljen od kompozitnih materijala. Pretpostavlja se da će njihov udeo u letelici iznositi 50% od ukupne težine konstrukcije. U Uljanovsku već je formirano preduzeće Aerokompozit, koje će vršiti istraživanja i razradu novih kompozicionih materijala i izradu delova za Crno krilo.

Konstruktori se nadaju da će zahvaljujući novim kompozitnim materijalima MS-21 biti bolji od stranih analoga po gorivnoj efikasnosti za 25%. Dobivši na težini konstrukcije i poboljšavši aerodinamiku, takav avion će biti ekonomičniji od savremenih aviona.

---

Ruski paleontolozi iz Instituta geologije i mineralogije Soboljev Sibirskog odeljenja RAN pratili su skraćivanje areala obitavanja mamuta na teritoriji Severnoistočnog Sibira, Čukotke i Aljaske za poslednjih 50 hiljada godina. RAdi toga naučnici su izračunali starost ostataka preko pet hiljada mamuta i dokazali: životinje su izumrle zbog klimatskih promena. Analiza uzoraka fosilnih ostataka tla pokazala je da je pre oko 30 hiljada godina došlo do zahlađenja i tipična hrana mamuta – žbunje i trava su nestali. Umesto njih u bivšoj tundri su se pojavile močvare. To je postalo glavni uzrok odumiranja.

Sa druge strane, smatraju naučnici, bez čoveka ovde nije moglo. Kao prvo, lovaca je postalo više, njihovo oružje se usavršavalo. Mamuti su se trudili da odu što dalje od čoveka, ali umesto tundre, gde je mogla uvek da se nađe hrana, oni su tonuli u blatu. Nisu mogli da se vrate nazad zbog šume – zbog promene klime mlado žbunje je raslo brže i pretvaralo se u drveće. Ogromni travojedi su morali da se premeštaju dalje na jug. Pre 20 do 10 hiljada godina mamuti su čak preživeli kratki populacioni bum. Kako tvrde istraživači, izolovane grupe mamuta su se očuvale na arktičkim ostrvima do drugog milenijuma pre naše ere, populacija se smanjivala i nestajala.