Rusija bira oklopni transporter

Načelnik Generalnog štaba ruske vojske još jednom je skrenuo pažnju javnosti na problem snabdevanja vojske oklopnim vozilima sa točkovima. Nakon što je general vojske Makarov pogledao finsko vozilo Patria AMV i ispoljio interesovanje prema toj tehnici, veliki broj medija je objavio saopštenja da je Rusija spremna da kupi finske oklopne transportere.

Za saopštenjima o interesovanju Nikolaja Makarova prema finskoj tehnici usledile su informacije o mogućim parametrima kupoprodaje. Radi se, navodno, o mogućoj kupovini vozila verzije NEMO, opremljenih 120-milimetarskim mitraljezom koji može pucati kako občnom artiljerijskom municijom, tako i onom za minobacače.

Finska Patria nije prvi strani oklopni točkaš za koji se spekuliše da će ga kupiti ruska vojska. Pre nekoliko meseci govorilo se o mogućoj kupovini italijanskih vozila tipa Centauro. U tom slučaju bar je došlo do isporuke nekoliko vozila u Rusiju radi testiranja. Uz to, sudeći prema raspoloživim informacijama, testiranje zasada ima karakter demonstracija: sa vozilima rade italijanske posade, a program testiranja ne uključuje eksplozije i artiljerijsku vatru.

U takvim uslovima svakako su preuranjena saopštenja o kupovini italijanskih oklopnih transportera. Pogotovo je rano da se bilo šta govori o finskim transporterima, jer, interesovanje prema njima ograničilo se na usmenu izjavu da je Rusija spremna za bliže upoznavanje sa vozilom.

Ipak, očigledno je da postoji živo interesovanje za pitanje koje će vozilo biti nabavljeno za Oružane snage Rusije. Tu spada i interesovanje od strane stranih proizvođača. Tako da će i dalje biti špekulacija na temu „Rusija planira da kupi/kupuje/kupila je ta i ta vozila“. Razlog za toliko interesovanje je vrlo jednostavan: 15-18 milijardi evra, koliko će zaraditi proizvođači novih oklopnih transportera.

Kako se došlo do tog iznosa? Potrebe današnje ruske vojske za novom platformom oklopnih transportera sa točkovima i automobila na njihovoj bazi procenjena je na otprilike 10.000 jedinica. Proizvodnja te količine vozila u narednih 12-15 godina koštaće otprilike onoliko koliko je navedeno gore. Svakako da niko neće prepustiti takvo i toliko tržište konkurentima bez borbe. Proizvođači će koristiti sva raspoloživa sredstva da bi ostvarili svoje biznis interese, a tu spadaju i izjave visokih ruskih zvaničnika u vojsci.

Ne može se govoriti o tome da je ruska vojna administracija spremna da zameni domaća oklopna vozila stranim. Pa ipak, prema mišljenju stručnjaka, ne bi trebalo odbaciti temeljno proučavanje iskustva stranih proizvođača.

„Nikad nije suvišno da se prouči strana tehnika“, smatra jedan od vodećih ruskih eksperata za oklopna vozila Viktor Murahovski. „Ali, trebalo bi da se promeni format tog proučavanja. Na međunarodne izložbe naoružanja ne bi trebalo da idu VIP osobe nego stručnjaci koji su specijalizovani za ta naoružanja.“

I sama Rusija ima dovoljan osnov za perspektivna oklopna vozila sa točkovima, smatra ekspert.

„Imamo vlastito iskustvo koje nam omogućava da se nađu različita rešenja uključujući topovska vozila, koja su danas veoma popularna. Ako se pak govori o klasi samovozne artiljerije sa univerzalnim haubicama-minobacačima, ta klasa vozila nastala je u Sovjetskom Savezu, gde je napravljena čuvena „Nona“, i sada se širi svetom“, dodao je Murahovski.

Prema njegovom mišljenju jedan od glavnih problema danas je nedostatak stručnjaka u vojnim institucijama koji su u stanju da formulišu zahteve za perspektivni sistem naoružanja.

U međuvremenu nastavlja se rad na domaćoj tehnici. Perspektivni ruski oklopni automobil „Bumerang“, koji bi trebalo da posluži kao baza za celu porodicu tehnike, trebalo bi da se pojavi 2016. godine, otprilike godinu dana kasnije od porodice guseničnih vozila srednje težine „Kurganec-25“ i teških vozila „Armata“. Uz to, trebalo bi naglasiti i opšte povećanje potencijala točkaša. Tome u prilog ide i činjenica da su se pojavila vozila kao što je „Tajfun“, i da je na tržište stupio potpuno novi igrač, korporacija „Zaštita“ sa vozilom „Skorpion“ i njegovim brojnim varijantama.

Konkurencija u ovoj sferi mogla bi da bude samo od koristi. Jedino pitanje je da li je ruska vojna administracija spremna da iskoristi njene prednosti.

Ilija Kramnik,