Evro može da zarazi Rusiju krizom

U intervjuu za „Glas Rusije“, jedan od vodećih francuskih analitičara koji se bavi pitanjima Rusije, Žak Šapiro, predstavio je sopstveni pogled na krizu i izrazio bojazan da se kriza iz Evrozone može preneti na Rusiju:

Kriza u Evrozoni značajno i negativno će uticati na Rusiju, jer su zapadne banke ili već prekinule ili značajno smanjile kreditiranje ruske privrede. Ruskim kompanijama je teško da dođu da obrtnog kapitala, jer su ova sredstva izvedena iz zapadnoevropskih kredita. Strano finansiranje nešto manjeg obima ide u Rusiju sa Kipra, ali tu zapravo govorimo o ruskom novcu, koji se izvozio 90- tih godina i koji se sada vraća u svoju domovinu.

Kriza u Evropi mogla bi se razvijati po jednom od sledećih scenarija: ili će biti 4-5-godina stagnacije, ili dolazi veoma teška depresija, koja bi mogla da dovede do propasti evra. Stručnjaci veruju da će se situacija razvijati po prvom scenariju. U ovom slučaju isporuke energetskog materijala, aluminijuma, čelika u EU su snažno smanjene, što će neminovno uticati na cenu nafte i drugih sirovina.

U slučaju nestanka evra, nemačkoj marki bi značajno mogla porasti vrednost. Pošto Rusija drži deo svojih rezervi u evrima, kako na državnom nivou, tako i u privatnom sektoru, i radi sa Nemačkom, uključujući i njene obveznice, a takođe i obveznice Austrije, Finske i Holandije, Rusije, ove investicije mogu doneti dividende.

Druga strana medalje- to su operacije vezane za izvoz-uvoz. Ako francuska valuta bude devalvirala za 20%, a italijanska za 30%, konkurentnost robe dve zemlje će se povećati. To bi zahtevalo da Rusija izmeni protekcionističke tarife, kako bi zaštitila domaće tržište. Ovo, zauzvrat, mora da se opravda pred rukovodstvom zajedničkog tržišta, koje dozvoljava uvođenje takvih mera samo tokom ograničenog vremenskog perioda.

Uoči evropske krize, ruska vlada je pokazala mudrost, našla je alternativne izvore finansiranja, moguće državnog porekla, pošto ruska ekonomija inače nema dovoljno obrtnog kapitala.