"Fastfud" napada

Fastfud je odneo novu pobedu. Američki stručnjaci iz Centra za kontrolu i preventivu bolesti utvrdili su da su za poslednjih pola veka porcije u restoranima brze hrane uvećane 4 puta.

Između ostalog, uvećanje porcije se tiče i dece. Još pre 50 godina porcije dečjih gaziranih napitaka iznosile su 225 grama, sada najmanja čaša ima 340 grama. Istovremno se saznalo da je u poslednjih četvrt veka u SAD tri puta uvećan broj dece koja pate od gojaznosti. Danas je to problem svakog 6. deteta u SAD. Ipak, uzimajući u obzir populanost "fastfuda" u drugim zemljama, uskoro gojaznost može da postane glavni svetski problem.

Već danas u SAD gojaznost je drugi uzrok prevremene smrti. Za sada vodi pušenje. Nije tačna ni tvrdnja da su Amerikanci najdeblja nacija. Pretiču ih stanovnici Australije. Ipak, to da je upravo američki "fastfud" postao jedan od glavnih modela ishrane u savremenom svetu već je utvrđena činjenica. Mada, naravno, preteče "fastfuda" su postojale još u Drevnom Rimu. Ali tada su to bile urme, bob, lepinje i meso. Amerikanci su prvi shvatili da treba ne jednostavno nahraniti, već učiniti sve da čovek postane stalni potrošač upravo takve hrane. Na kraju se pojavila formula savremenog "fastfuda", ističe dijetolog Mihail Ginzburg:

"Ako se karakteriše "fastfud" u dve reči, to je vrlo mnogo masti, mnogo šećera, malo celuloze i ogromne porcije. Na kraju čovek koji pojede hamburger proguta polovinu dnevne kalorijske norme."

Svoju ulogu je odigrala i reklama: samo u SAD lokalna prehrambena industrija svake godine troši skoro 35 milijardi dolara na reklamu "fastfuda". Ali postoji još jedna tempirana bomba – sistem „ol inkluziv“. Prvo je on bio smišljen upravo za američke turiste, ali postepeno je osvojio vodeća svetska letovališta. Ali uz svu želju čovek ne može da pojede toliko jela za sumu koju je prvo platio, ističe Mihail Ginzburg.

"Radi se tome što je cena namirnica u restoranu oko 10% cene jela u računu. Drugim rečima, može se mirno uvećati obim procije 2-3 puta i svi će biti na dobitku. I vaši klijenti će biti zadovoljni: za istu sumu oni dobijaju više jela. Osim toga, za restorane je prirodno kada oni prave svoje jelo sve masnijim i slađim. Radi se o tome što utiče ne sama količina jela, već njegove komponente: mast i šećer u hrani se odlažu u rezervu, ne troše se odmah."

A za sada su prva na udaru deca. Danas je prekomerna težina fiksirana kod 10% dece u svetu. Prednjače Velika Britanija i jug Evrope, gde od gojaznosti pati svako treće dete. Amerikanci se za sada drže na nivou Južne Afrike – suvišnu težinu ima 25% tinejdžera. Ali eksperti već upozoravaju: ako se situacija ne promeni, do 2050. godine od gojaznosti će patiti svako drugo dete u svetu.