Globalna poplava

Naredna zemlja koja će postradati od anomalnih pljuskova može da bude Ukrajina, izjavljuju lokalni sinoptičari. U julu se stihija orbušila već na jug Rusije, Japan, Kinu, i do sada besni u Poljskoj. U naučnim krugovima se ponovo aktivizirala diskusija o globalnom zagrevanju i o tome nije li ono uzrok svih tih kataklizmi.

Poplava u Krasnodarskoj pokrajini odnela je preko 170 života, do danas se traga za nestalima. U Japanu je poginulo 26 osoba, 250 hiljada stanovnika je bilo evakuisano iz nekoliko naselja, kasnije uništenih stihijom. U Kini su se jake kiše obrušile na 8 provincija, sada se prebrojavaju postradali i poginuli, ali je već jasno da će ovde biti reči o desetinama i stotinama. Od pljuskova je postradao jugozapad Poljske. I sve to desilo se u toku jedne nedelje. Za naučnu zajednicu to je bio povod da se aktiviziraju rasprave o globalnom zagrevanju. Pre nekoliko godina naučnici su govorili da ono ne postoji, a klima se menja pod dejstvom drugih faktora. U svakom slučaju sama teorija globalnog zagrevanja dobra je motivacija da se proučava atmosfera. Nije važno čime će na kraju naučnici objasniti dešavanja, najvažnije je da se marljivo pozabave proučavanjem kataklizmi, izjavio je šef laboratorije za klimatologiju Geografskog instituta Andrej Šmakin.

"Ovo pitanje se ozbiljno razmatra. Prvi put ono je bilo pokrenuto još 80-ih godina prošlog veka. Tako da je to predmet ozbiljnih diskusija tokom nekoliko decenija. To je zaista činjenica, globalno zagrevanje se dešava, ono se ne može izbeći. O uzrocima se može diskutovati. Ali takve konkretne nepogode sa poplavama, sa jakim pljuskovima dešavale su se i ranije i dešavaće se i dalje. To nije direktno vezano za zagrevanje ili zahlađenje. To je posledica ustrojstva naše atmosfere, gde ona uvek daje takve talase."

Ove godine talasi aktivnosti zabeleženi su u tradicionalno problematičnim regionima. Geografija kataklizmi se ne menja, mada se uvećava njihova snaga, smatra šef odeljenja za opasne pojave na teritoriji Rusije Hdrometcentra Aleksandar Golubjev.

"Tako se razvijaju sinoptički procesi ovog leta. Posebno su oni aktivni na jugu evropske teritorije, ako se uzme naša zemlja – u Južnom i Severnokavkaskom federalnom okrugu, gde se u letnje doba pod uticajem aktivne konvekcije danju razvijaju snažni kišni oblaci, iz kojih zatim padaju jaki pljuskovi. Što se tiče događaja u Japanu, to je sve zbog uticaja ciklona, koji dolaze sa juga i od tropskih pretvaraju se u netropske, donose veliku količinu padavina. Za ova područja to nije takva retkost."

Druga diskusija koja je započela posle događaja prošle nedelje jeste neophodnost formiranja sistema operativnog obaveštavanja, ulgavnom na globalnom nivou. To potvrđuje problematična situacija na jugu Rusije, u Ukrajini, u Poljskoj gde su pljuskovi započeli praktično istovremeno. Upravo za takve slučajeve u regionu treba da bude uspostavljena veza između sinoptičara i predstavnika Ministarstava za vanredne situacije.