Srbska pravoslavna ambasada na Jauzi

Kao i svake godine, na dan sv. Petra i Pavla u podvorju SPC okupili su se predstavnici srpske dijaspore i Rusi koji vole srbski narod i kulturu.

Ova misija podvorja na zbližavanju dvaju naroda počela je veoma davno. Još sredinom 16. veka u Moskvi je postojalo podvorje srbskog svetogorskog manastira Hilandara. Podvorju je ustupljen hram Uspenja Presvete Bogorodice na ulici Taganka. Danas se tu nalazi predstavništvo Bugarske pravo-
slavne crkve.

Sadašnje podvorje osnovano je 1874, kada je Srbskoj crkvi ustupljen hram sv. Kira i Jovana na staroj moskovskoj ulici Soljanka, sagrađen u čast krunisanja Katarine Velike. Čim je otvoreno, podvorje je odmah postalo duhovni i kulturni centar srpske zajednice u Moskvi. Tu je bilo organizovano i prikupljanje priloga za srpske hramove ne samo u Srbiji, nego i u Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj, Dalmaciji, Vojvodini i drugim zemljama. Ali, ovo podvorje nije dugo postojalo. Zatvoreno je, kao i sva ostala podvorja, 1918. posle revolucije u Rusiji. Ubrzo zatim je srušena i sama crkva.

Posle pobede Rusije u Drugom svetskom ratu u Moskvi su ponovo počela da se otvaraju predstavništva raznih pravoslavnih crkava. Godine 1948. patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksije I blagoslovio je obnovu rada Srbskog, Antiohijskog i Bugarskog podvorja. Srbsko podvorje, međutim, nije otvoreno zbog neslaganja između Josipa Broza i Josifa Staljina. Tada je građanima Jugoslavije bilo zabranjeno da borave u SSSR-u, i obrnuto.

Nova istorija Srbskog podvorja počela je 1999, kada je patrijarh Aleksije II predložio da se ono ponovo otvori. Danas se podvorje Srpske pravoslavne crkve nalazi u istorijskom centru Moskve, u hramu svetih apostola Petra i Pavla, koji se prvi put pominje u 17. veku. Od 2002. nastojatelj podvorja je episkop moravički Antonije Pantelić. „To je bio jedan od malobrojnih hramova u Moskvi u kome su vršena bogosluženja i koji nikada nije bio zatvaran, ali i pored neprekidnih bogosluženja bio je u prilično zapuštenom stanju. Bilo je potrebno dosta truda da se uredi unutrašnjost hrama, njegov spoljašnji izgled, kao i prostor oko hrama. Morali smo da tražimo dozvolu za svaku vrstu radova, jer se radi o spomeniku arhitekture“, seća se vladika Antonije. Ukupno je na restauraciju i renoviranje hrama utrošeno oko 3,5 miliona evra. Sva sredstva su prikupili parohijani, kako Rusi, tako i Srbi.

Danas se s pravom može reći da je podvorje međunarodni centar. Ovde se na praznična bogosluženja okupljaju predstavnici dijaspore i ambasadori ne samo svih bivših republika Jugoslavije, nego i drugih zemalja. U podvorje ponekad svrate i predstavnici vlasti iz Srbije, kada dođu u zvaničnu posetu Moskvi.

Bogosluženja su na crkvenoslovenskom jeziku, mada se ovde vrše i tradicionalni srbski obredi (na primer krsna slava) kojih nema u praksi Ruske Crkve. Na dan spomena srbskih svetitelja vrše se posebne službe na srbskom jeziku. Po rečima nastojatelja, odnedavno Srbi ovde obeležavaju i svoje nacionalne praznike.

„U podvorju se organizuju i izložbe, na primer posvećene teškom položaju Srba na Kosovu. Izdajemo knjige i materijale o našoj zemlji namenjene turistima. Kod nas se objavljuju i knjige srbskih autora na ruskom jeziku. Pri podvorju deluje poklonička služba ‘Put vere’, a takođe društvo i fond rusko-srbskog prijateljstva“, priča vladika.

Kao i pre 130 godina, današnje podvorje aktivno učestvuje u prikupljanju priloga za Srpsku pravoslavnu crkvu. Tako je 2011. godine naporima parohijana iz srpske dijaspore prikupljena suma od sto hiljada dolara za obnavljanje Hilandara, koji je ozbiljno oštećen u požaru u martu 2004.

Irina Rešetova,

Izvorni link vesti