Hram Svetog Save iznutra

Rusija će dati svoj doprinos završetku izgradnje srbskog čuda – Hrama Svetog Save u Beogradu. Očekuje se da će se naši stručnjaci baviti unutrašnjim uređenjem jedne od najveličanstvenijih svetinja u pravoslavnom svetu. Mozaikom treba da bude pokriveno više od 15 hiljada kvadratnih metara površine hrama.

Protokol o ruskom učešću u unutrašnjem uređenju hrama na proleće 2012. potpisali su ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić. Ipak sama ideja ruskog učešća u izgradnji hrama Svetog Save odavno je nailazila na podršku i razumevanje ruskog rukovodstva, razmatrana je ova tema i za vreme poseta Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva Srbiji.

Kako je govorio Patrijarh Srbski Pavle, Sveti Sava je duhovni otac, prosvetitelj i učitelj našeg naroda. Sećamo se još kako je istaknuti pesnik Vasko Popa određivao metaforično značaj ove figure: Putuje bez puta i put se za njim rađa. Zaista, jer Sveti Sava je osnivač i prvi Poglavar autokefalne SPC, veličanstvene svetinje bez koje bi bila nezamisliva srbska državnost.

Dozvolite nam da vam predstavimo učesnike našeg današnjeg okruglog stola – glavni protoneimar hrama Svetog Save, profesor Vojislav Milovanović i starešina hrama, protojerej-stavrofor Radivoj Panić.

Oče Proto, dajemo vam reč:

"Kao što su mnogi narodi kroz istoriju svoje određene ličnosti iz istorije pokušali, da li spomenicima kulture ili nekim drugim načinima, da obeleže u svojoj istoriji, tako je i srbski narod želeo da Svetog Savu postavi na mesto koje mu pripada. Naravno da kroz istoriju nije moglo biti sigurno na koji način će to biti. Vi znate da smo od 1389., a kasnije još iz XV veka, 1459. padom despotovine, bili pod turskim ropstvom, sve do polovine XIX veka. U tom vremenu duh očuvanja svesti o značaju slobodnog života upravo je živeo kroz duh Svetoga Save. Srbska crkva je kroz vreme naravno pokušala da taj duh održi i očuvala ga. I naš narod blagodareći tom duhu svetosavskom vremenom se držao upravo te ideje o srbskoj državi koju je Sveti Sava imao. I nemerljiv doprinos, dakle, veliku ulogu Svetoga Save u istoriji srbski narod nikada nije mogao da zaboravi, i onda je naravno trebalo da postoji neko vreme kada će se i na koji način odužiti prema Svetome Savi."

Oče Radivoje, hajde da se prisetimo istorije podizanja hrama, po kojoj, u stvari, može da se prati čitava istorija dvadesetog veka. Društvo koje je trebalo da odgovara za izgradnju bilo je osnovano još 1895. godine, trista godina posle spaljivanja moštiju Svenog Save od strane otomanskih vlasti. Ali do početka 20. veka konkretnih projekata nije bilo, bilo je samo jasno da izgradnja treba da bude monumentalna i izvedena u vizantijskom stilu. Ubrzo su započeli Balkanski ratovi, započeo je Prvi svetski rat. Izgradnja je započela tek tridesetih godina. Recite o tome detaljnije.

"1935. godine je tadašnji patrijarh Varnava zajedno sa vlastima tadašnje Kraljevine Jugoslavije doneo jednu konkretnu odluku da se počne sa gradnjom. 1935. godine je počela gradnja. 1939. je praktično počeo da se ugrađuje prvi i osnovni temelj hrama Svetoga Save blagodareći tadašnjem patrijarhu Gavrilu. Međutim i to su bile prilike vrlo nestabilne i ne samo u Srbiji. 1939. već je počeo Drugi svetski rat. I, naravno, taj talas zapljuskuje i Jugoslaviju. I praktično temelji i određene visine osnovnih zidova od negde 7 do 11 metara ugrađeni su do 1941. godine, a zatim hram prekida sa radom, odnosno, dalja gradnja se zaustavlja. I 1941. godine, tačnije 6. aprila je počelo bombardovanje Jugoslavije, odnosno, Beograda. I Beograd je tada doživeo jednu tešku nesreću, bio je skoro sravnjen sa zemljom. Mnogo hiljada ljudi je ovde stradalo, grad je bio zaista potpuno uništen, i dalja gradnja hrama nije mogla da se nastavi po praktično nemogućnosti da se uopšte održi bilo kakav život u ovome gradu pa i u čitavoj zemlji.

Za vreme Drugog svetskog rata unutar hrama, u njegovom osnovnom prostoru su nemačke nacističke trupe držale autopark svojih jedinica. To se isto desilo i posle Drugog svetskog rata, kada su nove komunističke vlasti isto to činile. Dakle, u tom prostoru gde su Nemci držali svoj autopark i oni su svoj neki prostor za sebe uzeli, tako da nove vlasti su već bile protivne bilo kakvom verskom i religioznom napretku, i nisu dozvolile da se hram nastavi sve do 1985. godine. Dakle, od 1939. nemamo gradnju sve do 1985."

A još nekoliko godina kasnije nestala je sama zemlja, usledili su krvavi konflikti, sankcije... Kako je tada govorio Patrijarh Srbski Pavle, mi nismo mogli da molimo za pomoć, pošto narod nije imao od čega da preživi. Tek pred kraj prve decnije 21. veka hram je bio praktično dograđen – ali ostaje još ogroman posao uređenja interijera, nije li tako, Oče?

"Biće potrebno mnogo vremena da se to učini. Mi sami živimo u takvom vremenu i takvoj situaciji, kao što i sami vidite, pa i ceo svet, a Srbija posebno, da je teško da sami izdržimo i crkva pre svega, a onda i država, da dovedemo gradnju do samog kraja, ako ne budemo imali pomoći sa strane. U tom smislu je učinjen jedan korak dalje, a to je da se taj ugovor i dogovor učini takvim da se sa obe strane, a u ovom slučaju da Ruska Federacija blagonaklono gleda na potrebu završetka gradnje hrama Svetoga Save. Mi smatramo da ova gradnja hrama Svetoga Save u Beogradu nije samo pitanje Srba i Srpske Crkve, nego je značaj malo širi, podrazumeva sve pravoslavne. Kao što mi znamo za Hrista Spasa u Moskvi, ponosimo se svi da on tako velelepno izgleda i da je ta njegova grandioznost zaista ogromna. U tom smislu pokušavamo da damo na značaju da i pomoć Rusa nije samo radi Srba nego upošte pomoć u nekom svepravoslavnom i sveslovenskom smislu. Tako da nam je drago da se do toga došlo. Ono što je i ranije obećano, možda taj sporazum između gospodina Lavrova i gospodina Jemerića je samo kruna onoga što je gospodin Putin koji je već bio u poseti Srbiji i obećao tada da će Rusija, odnosno Ruska Federacija i ruska država, možemo reći, i ruski narod i srbski narod koji imaju izuzetne veze, na taj način se, tim pisanim ugovorom, još više obavezati da nam pomognu u daljem oslikavanju i završetku hrama Svetoga Save."

Veliko hvala, Oče! A o tehničkim detaljima izgradnje razgovaraćemo sa profesorom, glavnim protoneimarom Hrama Svetog Save Vojislavom Milovanovićem. Gospodine profesore, kako se očekuje, na projektu će raditi 60 ruskih i srbskih stručnjaka, kao i njihovi pomoćnici. Pri tome će vodeću ulogu, kako razumem, imati ruski stručnjaci.

"Tehnika mozaika je u Rusiji razvijena, tehnika mozaika je u Rusiji poznata. Ne treba zaboraiti da Rusija ima to imperijalno bogatstvo, imperijalno nasleđe, a mozaici su se radili u bogatim zemljama. Srbija nema neku mozaičku tradiciju. Ja bih možda još dodao da naša saradnja, mislim na saradnju hrama Svetog Save sa Rusijom, ima vrlo dugu tradiciju. U raspisivanju prvog konkursa i drugog konkursa, pošto Srbi tradicionalno međusebno vrlo teško mogu da usaglase mišljenja, bila je pozvana upravo Imperijalna hudožestvena akademija da učestvuje u žiriranju i izboru projekta za hram Svetog Save i njihov doprinos je i u tim kritičnim trenucima bio izuzetan, isto kao što je i sada.

A ovo je jedan od najlogičnijih i najboljih predloga. Hram Svetog Save po svojoj veličini spada među najveće aktivne hramove na svetu. Nama je želja da on bude i u duhovnom značenju veliki. Jer hram Svetog Save prevazilazi jedan mali srbski narod i naša je želja da to bude jedan svepravoslavni hram. I posmatrajući to tako i pomesne crkve su dale svoj doprinos u izgradnji hrama Svetog Save. Na primer, Grčka crkva je u vidu donacije pomogla da se uradi fasada hrama, a ruska strana se opredelila da učestvuje u izradi enterijera, što je meni posebno drago, jer molitveni ambijent upravo stvara enterijer, a srbski narod je vezan sa ruskim narodom, pored svega ostalog, u najjačoj meri upravo kroz pravoslavlje."

U štampi se nazivaju različiti datumi završetka radova na unutrašnjem uređenju. I Vi ste, gospodine Milovanoviću, sami govorili da mozaik teško da će biti gotov pre 2020. godine.

"I to je 15 hiljada kvadratnih metara ili da kažemo popularnije hektar i po mozaika. I to će verovatno biti jedan od većih mozaika u svetu. Ja bih vas podsetio da je trenutno jedan od najvećih pravoslavnih mozaika u svetu, verovatno će se naši slušaoci iznenaditi, u crkvi Svetog Nikolaja, ruskoj crkvi ali u Tokiju. Kad god to kažem ljudi se malo začude."

I tako je projekat vizantijskog mozaika Hrama Svetog Save završen, utvrđen je izbor i redosled kompozicija sa 1500 likova, sve do najsitnijih detalja. Određeni će biti svi važni pravoslavni sižei, svi važni događaji: od prvog kršetnja u sedmom veku i do stradanja kojima je podvrgnut srbski narod u 20. veku. Tačnije majstori imaju svu teorijsku bazu.

"Onaj ko bude učestvovao u konkursu on će dobiti sve: na kojim mestima, šta i kako treba da bude prikazano. Ali to je onaj teološko liturgijski i arhitektonski aspekt, koji jeste veliki posao. Ali u ovom slučaju je najveći posao koji sledi i koji tek treba da nam da umetnik mozaičar, a to je taj kreativni deo. Hram Svetog Save kao jedan od značajnijih pravoslavnih hramova u svetu posle izrade ovog mozaika će biti reper i u oslikavanju drugih pravoslavnih hramova ne samo u Srbiji, nego i izvan Srbije. Zbog toga hram po svojoj veličini, sada fizičkoj i u budućem duhovnoj veličini, treba da ima originalna, kreativna i nadahnuta rešenja, tako da bi bio i uzor za mnoge druge. Hram Svetog Save ne zaslužuje da u sebi ima replike, kao što je to urađeno u crkvi na Oplencu, gde su ruski majstori 1933. godine uradili replike iz srednjevekovnih srbskih manastira i proizveden je mozaik površine 7,5 hiljada kvadratnih metara. Za jednu takvu crkvu to je prilično, to je jedna memorijalna crkva dinastije Karađorđević. A pošto je ovo zavetna crkva Svetom Savi i sve ukupno ne samo srbska pravoslavna, ona zaslužuje da ima potpuno nov kreativni pristup i da ta rešenja budu u kreativnom smislu potpuno originalna i da to bude neki reper i za budućnost. Ja očekujem da zajedno sa našom braćom iz Rusije, koji će učestvovati ovde sa nama u izradi mozaika, upravo taj stepen i postignemo."

Sada treba da bude formirana radna grupa u koju ulaze članovi dve vlade i dve crkve. Sa svoje strane radna grupa treba da imenuje komisiju za raspisivanje konkursa među ruskim majstorima. Kako shvatam, sada se proces odvija ne tako aktivno, jer pvo se formirala vlada u Rusiji, sada se isto dešava u Srbiji. Gospodine Milovanoviću, šta mislite, da li je za sada rano prognozirati datum početka intenzivnih radova u Hramu Svetog Save?

"Ruska strana, koliko sam ja informisan, vrlo aktivno na tome radi. Ali trenutno nema s kim da priča sa srpske strane, da jednostavno to kažem. Ja sam se sad video sa predsednikom republike Nikolićem nekoliko puta, jer on sad po funkciji postaje predsednik glavnog odbora za podizanje hrama Svetog Save, i on ima izuzetno interesovanje da sve to se ubrza i da se radi na najbolji, najkvalitetniji način. A njegova naklonjenost partnerima iz Rusije je opšte poznata."

Hvala vam veliko, gospodine profesore. Danas u našem okruglom stolu učestvovali su glavni protoneimar Hrama Svetog Save, profesor Vojislav Milovanović i starešina hrama, protojerej-stavrofor Radivoj Panić. 

Timofej Aleksejev, Dejan Mitevski,