Hoće li podela Kosova postati realnost?

Povodom velike balkanske turneje generalnog sekretara UN Ban Ki Muna u štampi se ponovo razmatra predlog Ivice Dačića o regulisanju kosovskog problema. Budući premijer Srbije – treba da ga imenuju 27. jula, predlaže da se od nepriznate države odvoje severni regioni, naseljeni pretežno Srbima. Dati region čini otprilike petinu čitave teritorije Kosova.

U uslovima kada se pregovori o statusu Kosova nalaze praktično u ćorsokaku, data varijanta može da postane proboj, uveren je stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN Petar Iskenderov.

- Ne smatram to političkom špekulacijom. Dačić je prvi put izneo ovaj plan pre otprilike godinu dana. To je njegovo tvrdo uverenje da u aktualnoj situaciji jedini izlaz Beograda kako bi sačuvao bar neke svoje pozicije, jeste upravo podela Kosova. Po raznim ocenama u severnim regionima živi do sto hiljada Srba. Tačnije sa tačke gledišta situacije koja postoji de-fakto na Kosovu, podela može da bude zaista jedinstveni izlaz iz ćorsokaka u kojem su se sada našli pregovori Beograda i Prištine.

Sa idejom o podeli kosova još sredinom 60-i godina istupio je pisac i budući predsednik Srbije Dobrica Ćosić. Ipak realizaciju plana mogu da ometu uzvratni teritorijalni zahtevi Prištine. Reč je o tri opštine Srbije gde kompaktno živi oko 60 hiljada Albanaca. Priština traži Prševo, Medveđu i Bujanovac od trenutka faktičkog odvajanja Kosova. Do 2001. godine tamo je delovala čak sopstvena  armija, koju su sponzorisale vlasti Kosova. Na taj način Beograd će opet biti pred izborom na koji očigledno ne može da se odluči, ističe rukovodilac centra za poručavanje savremne balkanske krize Jelena Guskova.

- Rukovodstvo Srbije nema jasan stav. Oni bi hteli da zadrže Kosovo kao sopstvenu teritoriju, zato što shvataju da se zemlja neće pomiriti sa njegovom nezavisnošću. A sa druge strane, Zapad tako snažno pritiska Srbiju da se mora ići na ustupke bar politikom malih koraka. Mislim da se u skorije vreme trgovina teritorijama neće desiti.

Priština najverovatnije takođe se neće odlučiti na teritorijalnu razmenu. Kosovske vlasti se nadaju da će dobiti priznanje svojih spoljnih granica, ističe ekspert. Na Prištinu može da utiče samo Vašington, ali u datoj situaciji SAD nisu zaniteresovane za ustupke Srbiji, ističe Petar Iskenderov.

- Ključevi za rešavanje problema leže očigledno ne u Prištini, i čak ne u Briselu, već u Vašingtonu. Ako se gleda sa tačke gledišta EU, za njih bi možda podela Kosova bila optimalna. Ipak sada upravo SAD imaju odlučujući uticaj na stav kosovskih Albanaca. Amerikanci su manje zainteresovani za podelu Kosova, zato što smatraju kosovske Albance svojim glavnim saveznicima.

Eksperti ističu da je danas održavanje statusa kvo na Kosovu sve skuplje ne samo za Srbiju i Prištinu, već i za EU u celini. Pri tome pokrajina se nalazi pod međunarodnom kotnrolom, ali tamo i dalje ubijaju Srbe, cveta trgovina narkoticima i kriminal. Nezavisnost Kosova priznala je manjina država UN – 91 od preko 190. Protiv su Rusija i Kina, članice SB UN.